Dekarbonizacija i postizanje nulte emisije štetnih gasova su globalni ciljevi, pa se čini da je time sudbina nafte zapečaćena. Ipak, na pitanja kada će postojeća nalazišta nafte presušiti, da li ćemo ikada u potpunosti prestati da je koristimo i da li će „crno zlato“ u svetu nestati ne postoji samo jedan odgovor.
Prema zvaničnim podacima, u svetu se godišnje potroši preko 35 milijardi barela nafte, a raspoložive rezerve iznose oko 1,4 biliona barela. To znači da ćemo ovom sirovnom biti opskrbljeni još najmanje 42 godine, premda je ova kalkulacija prilično neprecizna jer u obzir ne uzima potencijalne socio-ekonomske promene.
Norveška istraživačka agencija Ristad Enerdži, sa druge strane, predviđa da će nafta nestati za oko 15 godina jer se naftne rezerve vodećih naftnih kompanija („Big Ojl“) ubrzano troše, a nova otkrića nisu dovoljna da nadoknade ovu potrošnju.
Kako ova agencija navodi u svom saopštenju za medije, ulaganja u otkrivanje novih nalazišta su mala usled globalne energetske tranzicije i masovnog prelaska na ekološka vozila, pa se čini da je ulaganje u čistu energiju bolji potez za velike naftne kompanije.
Ipak, prošle godine „Big Ojl“ je izgubio 15 odsto svojih rezervi, a ako preostale rezerve nisu dovoljne da podrže proizvodnju, biće im teško da finansiraju skupe projekte energetske tranzicije, kaže potpredsednik za istraživanja sirove nafte u Ristad Enerdžiju, Parul Čopra.
Pročitajte još:
Nafta neće nestati ni za 500 godina
Stručnjaci iz ove oblasti tvrde da nafta, iako je po prirodi neobnovljiv izvor energije, neće nestati ni kroz 5 vekova, pa čak i duže. Ipak, pitanje je da li su naftne kompanije u stanju da dođu do izvora na velikim dubinama (trenutno najdublja naftna bušotina iznosi oko 10.000 metara) i da li će u doglednom roku pronaći nova nalazišta.
Ali, čak i da je moguće nadoknaditi izgubljene rezerve „crnog zlata“, pa i uvećati proizvodnju, postavlja se pitanje da li će nafta kroz nekoliko decenija uopšte biti u upotrebi jer korišćenje nafte i drugih neobnovljivih resursa nije u skladu sa postizanjem klimatske neutralnosti.
Takođe, bilo da će se do nafte doći usled primene nove, skupe tehnologije, ili će se u određenom trenutku potpuno obustaviti njena eksploatacija što će nas primorati da se oslanjamo na preostale barele, očekuje se da će cena dizela, benzina i ostalih naftnih derivata iz godine u godinu rasti.
Zato je pravi trenutak za prelazak na ekološka, a ujedno i ekonomična vozila. Takođe, količina preostale nafte u svetu ne treba toliko da nas brine koliko njen negativan uticaj na životnu sredinu, što je dodatan razlog da vozilima sa nultom emisijom štetnih gasova damo prednost.
Ostaje da, mimo ovih predviđanja, vidimo kakva sudbina zaista čeka naftu, a ona direktno zavisi od toga koliko će prelazak na ekološki vid transporta i energetska tranzicija biti uspešni. Možda ćemo biti primorani da ovaj neobnovljivi resurs koristimo još dugi niz godina, a možda će kroz nekoliko decenija nafta biti deo istorije.
