Maj 2025. godine bio je drugi najtopliji maj zabeležen na globalnom nivou, sa prosečnom temperaturom vazduha na površini od 15,79°C, što je za 0,53°C više u odnosu na prosečne vrednosti iz referentnog perioda 1991–2020. govore podaci iz najnovijeg mesečnog klimatskog izveštaja koji je objavila Kopernikus služba za klimatske promene (C3S).
U Evropi, maj je bio nešto svežiji u odnosu na uobičajene vrednosti, sa prosečnom temperaturom od 12,98°C, što predstavlja odstupanje od -0,29°C u odnosu na dugoročni prosek. Najveće temperaturne razlike primećene su između istočne i zapadne Evrope — dok su u oblastima od Balkana do Finske zabeležene niže temperature, zapadni deo kontinenta bio je znatno topliji od proseka.
Na globalnom nivou, maj 2025. bio je za 1,40°C topliji od predindustrijskog proseka iz perioda 1850–1900, prekidajući niz od 21 meseca u kojem je globalna prosečna temperatura bila viša od +1,5°C u odnosu na taj nivo. Dvanaestomesečni prosek od juna 2024. do maja 2025. bio je za 1,57°C viši od predindustrijskog proseka.
Pročitajte još:
- Nakon urušavanja glečera, u švajcarskom selu Blaten postoji opasnost od novih poplava
- Klimatske prognoze: Rekordne temperature verovatne i u narednih pet godina
- Čeka li nas novo pakleno leto – razvijen napredni model za prognozu u Evropi
Posebno izražene pozitivne temperaturne anomalije u maju primećene su iznad zapadne i centralne Azije, severoistočne Rusije, Grenlanda i zapadnog Antarktika. S druge strane, hladnije od proseka bilo je iznad Indije, Aļaske, južne Afrike i istočnog Antarktika.
Za period proleća (mart–maj), zabeležena je druga najviša globalna prosečna temperatura u istoriji, sa odstupanjem od +0,59°C u odnosu na prosek 1991–2020. Evropa je, gledano na sezonskom nivou, imala četvrtu najtopliju prolećnu sezonu.
U istom periodu, prosečna temperatura površine mora (SST) iznosila je 20,79°C, što je druga najviša vrednost za maj ikada zabeležena – za svega 0,14°C niža od rekorda postavljenog u maju 2024. godine. U mnogim okeanskim basenima i morima, temperatura je ostala neuobičajeno visoka, a morski toplotni talasi naročito su pogodili severoistočni Atlantik, dok je i Sredozemno more bilo je znatno toplije od uobičajenog.
