Prema procenama Američkog ministarstva poljoprivrede, između 30 i 40 odsto zaliha hrane na državnom nivou se baca, što znači da ogromna količina novca i ostalih uloženih resursa odlazi niz vetar. U kantu uz nepojedeno parče pice odlazi i plodno tlo, voda, vreme, đubrivo i energija potrebni za proizvodnju sastojaka. Ono što, pak, ostaje s nama u vazduhu jesu štetni gasovi koje su fabrike ispustile u atmosferu dok su pravile određenu namirnicu. Kriza gladi je prisutna i u drugim svetskim zemljama.
Odbačena hrana predstavlja višestruku teškoću – kako društvenog, tako i ekološkog karaktera. Zašto pojedini ljudi gladuju ukoliko pojedini bacaju hranu? Da li ovi drugi uopšte imaju predstavu koliko sredstava odlazi na smetlište uz ostatke njihovog ručka npr?
Tim istraživača okupljenih oko Sugama Šarme, stručnjaka za kompjutere pri Univerzitetu u Ajovi (SAD), razvija softver koji bi viškove hrane pretvorio u potencijal za smanjivanje gladi. Prototip programa e-Feed Hungers korisnicima pruža uvid u mesta u njihovoj blizini na kojima bi mogli da napune svoje gladne stomake. Funkcioniše na pametnim uređajima.
Ideja je da restorani, prodavnice i pojedinci postavljaju u kojem trenutku i gde imaju viškove hrane da doniraju, a da oni kojima je to potrebno imaju lak uvid u liste, stoga je e-Feed Hungers izuzetno jednostavan za korišćenje. Kako ovo nije prvi program koji povezuje gladne pojedince sa onima koji imaju “preko mere”, mobilna platforma čini se kao pogodan metod za rešavanje krize gladi.
Inovacija u Šarminom pristupu je da su programom obuhvaćeni različiti izvori hrane i da će biti globalno dostupan što je pohvalno jer glad ne prestaje na granicama Amerike. Štaviše, raste. Jednako, raste i siromaštvo. Da li je realno za očekivati da niži slojevi u Africi, koji neretko nemaju ni pristup struji, imaju mobilni telefon?
Šarma možda neće posredno nahraniti sve ljude sveta, ali svaki pojedinac koji bude sit zahvaljujući njegovom izumu značiće korak napred ka rešavanju ovog globalnog problema.
