Svet strepi od gladi „biblijskih razmera“ posle pandemije koronavirusa.
Pričam pre neki dan sa drugaricom. Reče mi da su njeni na početku vanrednog stanja „preko veze“ uzeli 10 kilograma brašna. Potrošili su 1 kilogram. Slična je situacija i sa mojima.
Teško je izmestiti se iz svojih cipela i sagledati život iz perspektive koja nije tipična za nas i naše okruženje, bez obzira na to što bi nas broj crnih kvadratića po društvenim mrežama ljudi iz Srbije naveo da pomislimo kako je kolektivni nivo saosećanja mnogo viši. Dok su naše porodice bile u prilici da nabave zalihe namirnica, drugima je koronavirus dodatno produbio siromaštvo i nestašicu hrane.
I pre Kovida, ovo je bio ogroman problem za više od 820 miliona osoba širom planete. Jedan od deset ljudi na svetu, prema najsvežijim podacima Ujedinjenih nacija (2018), nije imao dovoljno hrane da zadovolji svoje osnovne potrebe.
Svetski program za hranu je istakao da se ranije čak 135 miliona pojedinaca suočavalo sa nivoom gladi koji ih je dovodio u smrtnu opasnost – a sada je grupa najugroženijih dvostruko uvećana.
Broj gladnih u poslednjih nekoliko godina beleži konstantan rast, a stručnjaci prognoziraju da će, usled zdravstvene krize, on još skočiti. Upozoravaju da će pandemija virusa potencijalno iznedriti pandemiju gladi, što će dodatno podriti napore čovečanstva da ostvari jedan od Ciljeva održivog razvoja – cilj promocije dostupnosti hrane i iskorenjivanja gladi i svih oblika pothranjenosti do 2030. godine. Cene namirnica rastu, ljudi ostaju bez posla, klimatske promene i dalje ugrožavaju bezbednost hrane…
Nemamo čarobni štapić kojim bismo zaustavili ratove, patnju, gladovanje i porast temperature na Zemlji, ali imamo sopstvene resurse kojim bismo mogli da nahranimo makar dva, tri čoveka praznog stomaka. Priključite se Fejsbuk grupi Obrok za porodicu i u skladu sa svojim mogućnostima ulepšajte nečiju trpezu na jedan dan, a svoju dušu za ceo život!
Na kraju krajeva, uzimajući za sebe onoliko koliko nam treba i deleći sve preko toga i odgovorno trošeći sadržaj frižidera, špajzova i podruma, pravimo razliku – naizgled možda beznačajnu, ali kumulativni efekat je čudo.
