U čast začetnika modernog pčelarstva Antona Janše, njegov rođendan – 20. maj – proglašen je Svetskim danom pčela. Toga se dana nastoji ojačati svest o važnosti ovih životinjica za prirodnu bioraznolikost.
Zahvaljujući svom zelenom pojasu i zaštićenim područjima s rascvetanim livadama Beč nudi dobre životne uslove za pčele. To važi čak i za centar grada gde se može pronaći sve veći broj prikladnih zelenih površina.
Uz to, bečko gradsko poduzeće za zaštitu životne sredine (MA 22) za sve je zainteresovane građanke i građane pripremilo kratka uputstva o tome kako i oni mogu doprineti raznolikosti insekata u svom gradu. Ona obuhvataju sve od uređivanja livada do saksija s biljkama i cvećem na balkonima.
Prema istraživanju koje je Grad Beč sproveo 2015. godine tamo živi ukupno 456 različitih vrsta divljih pčela. To je jedinstveno za jedan veliki grad i nenadmašeno širom Evrope!
Pritom se divlje pčele u Beču razlikuju po svom izgledu. Osim onih u uobičajenom crno-belom odelu tu su i bumbari te neke vrste solitarnih pčela koje se ne roje i žive same. Divlje pčele su inače poznate po svojoj miroljubivosti i tome da bodu isključivo kada se direktno napadnu.
Pročitajte još:
Osim toga, važne su za oprašivanje voća i drugih kultivisanih biljaka koje koristimo u ishrani te su bitan deo ekosistema – naposletku i kao hrana za ptice i manje sisare. Zbog toga se u Beču preporučuje izbegavanje korišćenja insekticida jer oni ne uništavaju samo parazite već i korisnu faunu insekata. Kao prirodna alternativa protiv, na primer, biljnih vaši. može se koristiti mešavina vode, običnog alkohola i mekog sapuna.
Od divljih pčela su, uprkos njihovoj brojčanoj prednosti, ipak poznatije medonosne pčele. U Evropi se uzgaja samo jedna takva vrsta, takozvana zapadna medonosna pčela. U Beču živi čak 200 miliona takvih pčela u oko 5.000 košnica o kojima brinu pčelari, udruženja i gradske službe. Sve te brojke samo potvrđuju da je Beč zaista prava prestonica pčela!
Izvor: Eurocomm-PR Zagreb
