Cene fosilnih goriva još uvek ne miruju na svetskom tržištu, pa su i kilovati dobijeni od istih papreno skupi. Jasno je da su nam za stabilnu budućnost potrebni obnovljivi izvori energije (OIE) koji će aktuelnu energetku krizu i prekomerno zagađenje vazduha učiniti stvarima iz prošlosti. Dodatno, OIE donose mladim ljudima mogućnost da budu deo privredne grane koja se konstantno razvija, da neprestano usvajaju nove tehnologije i nađu siguran, dobro plaćen posao.
Stoga je naš sagovorik mladi inženjer Nikola Grubor koji je svoje zaposlenje i grupu istomišljenika našao u kompaniji CEEFOR.
Kompanija CEEFOR već duže od deset godina projektuje solarne elektrane i pomaže svojim klijentima da smanje potrošnju električne energije, a Grubor i njegov tim zaslužni su za neke od najvećih solarnih elektrana na našim prostorima. Razgovarali smo sa mladim inženjerom o njegovom putu u svet zelenih kilovata i sve većem interesovanju mladih da uđu u ovu privrednu granu. Osvrnuli smo se i na energetsku krizu, a Grubor je govorio o razlozima zbog kojih se industrija sve više okreće solarnoj energiji, kao i o nedavno usvojenom Zakonu o korišćenju OIE koji može da donese energetsku stabilnost i finansijsku korist građanima Srbije.
EP: Svedoci smo porasta cene konvencionalnih energenata, time i električne energije širom sveta. Da li građani Srbije uz pomoć obnovljivih izvora energije mogu da preduprede energetsku krizu?
Nikola Grubor: Veliki rast cene električne energije, koji je prouzrokovan povećanom potražnjom za energijom nakon otvaranja velikih ekonomija, zatim smanjenom proizvodnjom iz vetroparkova po severu Evrope, kao i problemima sa ruskim gasom, predstavlja veliki udar na našu industriju. Iako građanstvo nije osetilo uticaje energetske krize, pošto je cena električne energije promenjena samo industriji, pitanje je koliko je sadašnje stanje održivo. Nakon velikih havarija u TENT-u i nemogućnosti države da obezbedi energiju za sopstvene potrebe, svaki dodatni instalisani kapacitet iz obnovljivih izvora predstavlja olakšicu, kako državi koja će uvoziti manje energije, tako i potrošačima koji će značajno smanjiti račune električne energije u momentima kada su cene na tržištu na istorijskom maksimumu. Napomenuo bih da energetskoj tranziciji treba pristupiti odgovorno i ne žuriti u momentalna gašenja konvencionalih elektrana, pošto bi posledice neodgovorne integracije obnovljivih izvora u sistem mogle biti nesagledive.
EP: Prošlu godinu obeležilo je usvajanje brojnih zakona iz oblasti rudarstva i energetike, od kojih se jedan odnosi na korišćenje obnovljivih izvora energije. Možete li da nam kažete koje su sve novine uvedene ovim Zakonom i šta one donose građanima Srbije?
Nikola Grubor: Dugo očekivani zakon koji je donesen krajem marta prošle godine je uveo niz novina koje predstavljaju osnov za velike investicije u razvoju solarnih elektrana i vetroparkova, čime bi se povećao udeo obnovljivih izvora energije u našem sistemu, uz smanjenje emisije štetnih gasova. Uz mogućnost dobijanja takozvanih tržišnih premija putem aukcija (one predstavljaju dodatak na tržišnu cenu električne energije koja se isporuči na tržište), zakon оmogućava građanima i firmama da kroz pojednostavljenu proceduru, koja traje par meseci, steknu status kupca-proizvođača (takozvanog prozjumera, eng. prosumer). Kupac-proizvođač ima pravo da proizvodi električnu energiju za sopstvenu potrošnju, ali osim toga i bilo kakav višak da isporuči u prenosni ili distributivni sistem.
EP: Koliko je projekata vaša kompanija do sada realizovala? Da li su faktori poput novog Zakona o OIE, poskupljenja struje i potrebe za smanjenjem emisije štetnih gasova doprineli povećanju obima posla?
Nikola Grubor: Iako je povećan obim posla bio očekivan nakon donošenja novog zakona, energetska kriza koja je usledila je sve pogodila. Industrija, koja neće moći da isprati toliki rast cena, je primorana da se okrene rešenjima poput solarnih elektrana. Projekti su, pre poskupljenja, predstavljali investicije koje su se otplaćivale u roku od šest do sedam godina, dok je sada za povrat investicije potrebno četiri do pet godina. Što se tiče projekata kompanije, dosta njih je već realizovano ili se bliži svojoj realizaciji. Veliki broj projekata (koji se mere u veličinama od nekoliko desetina megavata) je u pripremi, što je dobar pokazatelj da su veliki investitori prepoznali ko je istinski lider u oblasti obnovljih izvora.
EP: Biti deo rastuće grane privrede, poput obnovljivih izvora energije, sigurno nosi brojne izazove. Koliko često se od zaposlenih zahteva da uče i usvajaju nove tehnologije?
Nikola Grubor: Kao što je napomenuto, izazovi su brojni. Proizvođači komponenti solarnih sistema svakodnevno unapređuju svoje proizvode, kako bi sisteme učinili boljim, efikasnijim, kako bi se i oni iskristalisali kao lideri svojih oblasti u svetu. Ako bismo uporedili projekte od pre par godina sa današnjim, iako principijalno slični, možemo uočiti značajne razlike, što je i najbolji pokazatelj koliko je svakodnevno učenje i usvajanje novih tehnologija važno.
EP: Da li možete da izdvojite jedan ili više projekata koji su bili specificni i po čemu? Kako ste rešili izazove na koje ste naišli tokom rada na njemu?
Nikola Grubor: Svaki projekat je specifičan i drugačiji u odnosu na prethodni, bilo da je u pitanju elektrana snage 50 kW ili 10 MW. Svaki korak projekta, počev od prvobitne ideje, rešenja, celokupne korespodencije sa nadležnim institucijama i izvođenja predstavlja svojevrstan izazov koji se lako rešava uz kvalitetan tim ljudi koji kompanija CEEFOR ima.
EP: Koji projekat (ili projekte) biste izdvojili kao najvažniji?
Nikola Grubor: U ovom trenutku bih izdvojio solarnu elektranu u Sremskoj Mitrovici snage 3 MWp* koja će biti izvedena na krovu objekta, kao i elektranu snage 8,4 MWp u Inđiji, koja će predstavljati najveću elektranu izgrađenu u našoj zemlji.
EP: Zbog čega bi mladi inženjeri trebalo da budu zainteresovani da uđu u ovu privrednu granu?
Nikola Grubor: Razloga je više. Već sada postoji manjak inženjera koji bi zadovoljili potrebu za stručnim kadrom iz ove oblasti (napomenuo bih da je samo kompanija u 2021. godini zaposlila pet novih inženjera). Uz razvoj elektromobilnosti i tehnologija skladištenja električne energije potreba za stručnim kadrom će biti još veća. Pored rada sa novim tehnologijama, sama spoznaja da svaki ostvaren projekat predstavlja pozitivan korak u cilju smanjenja emisije štetnih gasova i očuvanja životne sredine predstavlja samo dodatan motiv svakom pojedincu koji bi bio voljan da se oproba u ovoj privrednoj grani.
Intervju vodila: Milena Maglovski
Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala ELEKTROMOBILNOST.
