Klimatske promene – mit ili stvarnost

Foto-ilustracija: Pixabay

O globalnom zagrevanju, emisijama gasova sa efektom staklene bašte i klimatskim promenama sve češće i sve više se piše i razgovara. Na globalnom samitu u Glazgovu svetski lideri razmatraju kako da se smanje emisije štetnih gasova do 2030. godine i to sve sa jednim ciljem – održati globalno zagrevanje na nivou od 1,5 stepeni Celzijusa.

I dok mnogi “razbijaju” glavu kako zaustaviti klimatske promene, jer se od njih nije moguće sakriti i otići na neko drugo mesto (tamo gde ih nema), mnogi i dalje misle da su to izmišljotine u gluposti.

Prema istraživanju koje je uradio UNICEF devet odsto stanovnika Velike Britanije veruje da su klimatske promene laž koja je namerno izmišljena. Sa tim se slaže 12 odsto građana Danske i čak 14 odsto žitelja Japana, Francuske i Italije.

Nestvarno zvuči podatak da trećina stanovnika Crne Gore, 32 odsto, veruje da su klimatske promene i globalno zagrevanje koje je nastalo zbog čovekovog uticaja laž koja je namerno izmišljena. Ovo istraživanje u Crnoj Gori je sprovela agencija Ipsos, uz podršku Britanske ambasade u Podgorici i UNICEF-a, prenosi RTCG.

Kada je reč o Srbiji više od 90 odsto stanovnika smatra da su klimatske promene najveći globalni izazov. Gotovo da se može reći da je pohvalan i podatak da svi smatraju da treba upotrebiti sve raspoložive postupke i tehnološke alate u borbi protiv klimatskih promena, pokazuje najnovije istraživanje Centra za unapređenje životne sredine.

Ispitanici su saglasni u tome da postoji uticaj klimatskih promena na svakodnevnicu, kao i da su veoma zabrinuti zbog toga i kako će se to odraziti na budućnost.

Čak 93 odsto ispitanika smatra da je glavni uzrok klimatskih promena ljudski faktor, dok više od tri četvrtine u potpunosti opovrgava stav da je Srbija jedna od vodećih zemalja u borbi protiv klimatskih promena i smatra da se donosioci odluka ne bave dovoljno ovim pitanjem.

Isto istraživanje donosi i podatak da je 57,7 odsto građana samosvesno i da prepoznaju sopstvenu odgovornost. Kada je reč o tome ko ima najveću odgovornost u borbi protiv klimatskih promena, 74,8 odsto građana Srbije smatra da je to Vlada Republike Srbije, 44,8 odsto – Ministarstvo zaštite životne sredine i 44,56 odsto misli da su to kompanije. 

Da nije moguće napraviti promene i smanjiti sopstveni uticaj na klimatske promene misli 16,2 odsto ispitanika. Ipak, tračak nade daje podatak da bi više od dve trećine građana uložilo dodatni trud da smanji sopstveni uticaj na klimatske promene kada bi imalo više informacija.  

Crveni alarm je davno upaljen, mnogo toga je već trebalo promeniti, možda nije kasno, da svi zajedno, sada i odmah počnemo sa promenama, jer Planeta Zemlje je samo jedna i treba je sačuvati za generacije koje dolaze.

Milica Radičević

slični tekstovi

komentari

izdvojene vesti