Ekologija
Završen Međunarodni popis ptica vodenih staništa 2024. godine
Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) je tokom većeg dela januara 2024. godine sprovelo Međunarodni zimski popis ptica vodenih staništa (International Waterbird Census – IWC). U akciji je širom Srbije učestvovalo preko 120 ornitologa, članova i volontera, a…
Kako EU podstiče cilj smanjenja neto GHG emisija od 90 odsto do 2040
Evropska komisija objavila je preporuke za ostvarenje smanjenja neto emisija gasova staklene bašte od 90 odsto do 2040. godine u poređenju sa nivoima iz 1990. godine. Sve ovo ima za cilj da Evropska unija postane klimatski neutralna do 2050. godine.…
EU: Kako će novi sporazum unaprediti postizanje ciljeva Zakona o industrijama bez emisija
Evropska unija ulaže napore u dekarbonizaciju industrijskog sektora, zbog čega su Savet i Evropski parlament postigli privremeni dogovor o uredbi kojom će se uspostaviti okvir mera za jačanje proizvodnog ekosistema tehnologija bez emisija ugljenika na nivotu Evrope, što je poznatije…
Klimatske promene ugrožavaju i – skijanje. Kako ćemo, i gde skijati u narednim decenijama?
Ova skijaška sezona na Kopaoniku i drugim, nižim planinama u Srbiji bi se mogla opisati kao – izazovna. Prvo smo svedočili drugom najtoplijem decembru na Kopaoniku od kad postoje merenja (od 1951. godine), a posle decembarskih visokih temperatura, januarski nedostatak…
Kako EU podstiče cirkularnu ekonomiju
Kako bi se podstakla cirkularna ekonomija, Savet i Evropski parlament postigli su privremeni sporazum o direktivi koja promoviše popravku pokvarene ili neispravne robe, poznatu kao direktiva o pravu na popravku. Na ovaj način potrošačima če biti olakšano da traže popravku…
Maldivi – brisanje sa mape sveta zavisi od podizanja veštačkih ostrva
Klimatske promene kao posledica globalnog zagrevanja tope glečere, tope ledene kape i podižu nivo svetskog mora. Kako Maldivi ne bi bili izbrisani sa mape sveta do kraja ovog veka, podiže se visina postojećih ostrva i prave nova, veštačka, ostrva. Arhipelag…
Globalno zagrevanje šteti čak i najhladnijim državama Evrope
Globalno zagrevanje, izazvano emisijama gasova staklene bašte, oštećuje ekosisteme i infrastrukturu čak i u najhladnijim zemljama Evrope pokazala je studija koju su sproveli naučnici „World Weather Attribution“ i istraživač na Kraljevskom meteorološkom institutu Holandije „Na planeti koja se zagreva, hladni…