Budžet je odlučujući faktor pri izboru načina na koji ćemo se grejati – da li je isplativije grejati se na struju, koristiti usluge centralnog grejanja ili prirodne resurse poput drva, uglja ili gasa.
Za koji god način da se odlučite, postoje i prednosti i mane tog sistema.
U Beogradu je većina građana zadovoljna centralnim grejanjem u svojim domovima, ali ima i onih kojima su radijatori i dalje hladni uprkos početku grejne sezone.
„Beogradskih elektrana” apeluje da sve kvarove treba odmah prijaviti, a u te svrhe su otvorene dve posebne linije – broj Dispečerskog centra za prijavu reklamacija u vezi sa kvalitetom grejanja je 011/2093-011, a broj telefona isključivo za prijavu curenja vode iz instalacija je 011/2093-100.
Ipak, nisu svi u sistemu daljinskog grejanja.
Najniže troškove za grejanje imaće domaćinstva koja se greju na drvo, u područjima Srbije u kojima se ono može nabaviti po nižim cenama, 4.650 dinara po kubiku, i ukoliko imaju novije peći čija je efikasnost veća.
U tom slučaju im je za nabavku goriva potrebna 38.300 dinara za sezonu, zaključak je analize AERS.
Značajno veće troškove, oko 62.000 dinara, imaće domaćinstva koja koriste skuplje ogrevno drvo, sa cenom 6.350 dinara po kubiku i uz peći niže efikasnosti.
Prema prosečnoj ceni prirodnog gasa u Srbiji, za grejanje tokom cele zimske sezone treba izdvojiti 42.000 dinara.
Nešto viši su troškovi grejanja na ugalj i to od 48.000 do 52.000 dinara.
Građanima koji se greju na pelet godišnji troškovi su oko 59.000 dinara, ako se sagoreva u efikasnijim pećima konstruisanim za to gorivo.
Domaćinstva koja koriste termoakumulacione peći imaće troškove od 50.000 dinara, ali samo ukoliko se isključivo koristi jeftinija noćna električna energija.
Najveće troškove energije za grejanje imaće domaćinstva koja koriste električnu energiju direktno u grejnim telima i kotlovima za etažno grejanje, propan butan gas i lož ulje.
Za nabavku energenata ili energije, koja je potrebna za grejanje prosečnog stana tokom cele sezone, ona moraju izdvojiti 133.000 dinara za električnu energiju, 122.000 dinara za propan butan gas, odnosno 85.000 dinara za lož ulje.
U odnosu na prethodnu godinu jedinične cene lož ulja povoljnije su za 29 odsto.
„Ukoliko ste u mogućnosti, izolujte vaš stambeni prostor i promenite prozore. Ukoliko kupujete nove peći i kotlove, izaberite one koje su energetski što efikasniji“, savetuje AERS.
Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić svojevremeno je poručio građanima da se drže daljinskih sistema grejanja i savetovao je svim lokalnim samoupravama da u sistemu svojih toplana smanjuju fiksne troškove i učine da te cene budu povoljnije za građane i da se ne okreću struji.
„Sruja je sofistiran i previše skup izvor energije da bi se koristio za grejanje“, rekao je Antić.
Ministar poručuje da je energetska situacija u Srbiji potpuno stabilna i da su obezbeđeni svi ključni energenti, kao i da cene grejanja neće biti menjane.
Toplane tokom godine potroše više od 600 miliona kubnih metara gasa, 80.000 tona mazuta i dodatne količine peleta, biomase, uglja.
Magazin „Potrošač“ napravio je, uz pomoć Jovana Jovanovića, diplomiranog elektroinženjera, primer zimske potrošnje do 500 kWh električne energije mesečno, koja se odnosi na obračunski period od 30 dana.
Osvetljenje
Tri sijalice od 100 W i dve „štedljive“ sijalice od 20 W, koje daju istu svetlost kao sijalica od 100 W, radile su po pet sati dnevno. Snaga svih sijalica je 3 x 100 W + 2 x 20 W = 340 W, odnosno 0,34 kWh. To znači da se za rasvetu mesečno potroši 51 kWh: 0,34 kWh x 5 h x 30 dana.
Kuvanje
Ringla snage 2 kWh radi dnevno po tri sata, ali njena prosečna snaga iznosi 1 kWh jer većina domaćica menja temperaturu tokom kuvanja. Za mesec dana ringla potroši 90 kWh: 1 kWh x 3 h x 30 dana, a rerna snage 1,5 kWh, koja se uključuje svakog drugog dana na tri sata, samo 45 kWh: 1,5 kWh x 2 h x 15 dana. Rerna, zapravo, efektivno radi dva sata, jer je termostat povremeno isključuje.
Zagrevanje vode
Bojler od 50 l, snage 2 kWh radi pet sati dnevno, a efektivno dva sata jer termostat povremeno isključuje i uključuje grejač. Tako mesečna potrošnja bojlera iznosi 120 kWh: 2 kWh x 2 h x 30 dana.
Televizor
TV snage 0,2 kWh, ako svakog dana radi pet sati, mesečno troši 15 kWh: 0,1 kWh x 5 h x 30 dana.
Računar
Kompjuter snage 0,2 kWh, ako svakodnevno radi pet sati, mesečno potroši 30 kWh: 0,2 kWh x 5 h x 30 dana.
Veš mašina
Ako mašinu za rublje snage 2 kWh uključujete dva puta nedeljno, prosečna potrošnja iznosiće 1,5 kWh, jer se za grejanje vode troši više struje nego za centrifugiranje. Za pranje veša mesečno ćete trošiti 24 kWh: 1,5 kWh x 2 h x 8 dana.
Pročitajte još:
Frižider
Ovaj veliki kućni aparat snage 0,2 kWh neprestano je uključen u struju, ali dnevno radi oko 10 sati, jer termostat prekida napajanje kad se postigne željena temperatura. Prosečna mesečna potrošnja iznosi 60 kWh: 0,2 kWh x 10 h x 30 dana.
Ukupna mesečna potrošnja struje, prema ovoj računici, iznosi 435 kWh.
51 + 135 + 120 + 15 + 30 + 24 +60 = 435 kWh
Probajte i javite nam da li je kalkulacija gospodina Jovanovića izvodljiva!
