Izuzetno visoke temperature u tropskim šumama, mogle bi da ugroze proces fotosinteze, pokazuju istraživanja. Štaviše, iako je i dalje reč o malom procentu, lišće na najvišim tačkama krošnji drveća u ovakvim područjima već je ugroženo.
Naučnici kažu da je problem taj što se list zagreva brže od vazduha. Kako objašnjavaju, ukoliko temperatura vazduha poraste za dva do tri stepena, lišće će se zagrejati za osam stepeni.
Predviđanja najgoreg scenarija, u kojem bi prosečna površinska temperatura u tropskim šumama porasla za četiri stepena Celzijusa, ukazuju na moguću potpuno uništenje listova, odnosno njegove funkcije fotosinteze.
Pročitajte još:
- POREMEĆAJ ŠUMSKIH EKOSISTEMA OD SREDINE PROŠLOG VEKA
- SVAKOG MINUTA NESTANE ŠUMA POVRŠINE 11 FUDABLSKIH TERENA
- AMAZONSKA PRAŠUMA ZNATNO ZDRAVIJA NEGO PRETHODNIH GODINA
Hitnost delovanja u zaustavljanju globalnog zagrevanja podiže se na viši nivo kada se predstavi računica naučnika, koja kaže – ukoliko porast temperature vazduha godišnje bude bio za 0,03 stepena Celzijusa, uništenje krošnji drveća moglo bi da postane masovno za malo više od jednog veka.
Ništa manje važno nije ni zaustavljanje krčenja šuma uz njihovo obnavljanje. Prema objašnjenju naučnika, što više šuma ima, njihova temperatura je niža. Preciznije, ukoliko određeni delovi šuma nestanu usled krčenja, prostale površine pod šumom dostići će više temperature.
Uzročno-posledično, zahvaljujući drveću koje obezbeđuje hlad, temperature su niže – što je naročito značajno u gradovima koji leže na betonskim površinama – ali usled globalnog zagrevanja drveće strada, čime se zagrevanje pospešuje.
Tropske šume predstavljaju pluća planete Zemlje, što nije začuđujuće s obzirom na to da se procenjuje da preko 50 odsto svih biljih vrsta nastanjuje ova područja, a dom su i za vrlo raznovsan životinjski svet.
Katarina Vuinac
