U drugoj polovini 2024. godine zabeležene su velike razlike u cenama električne energije za domaćinstva među zemljama članicama Evropske unije. Najskuplju struju plaćali su potrošači u Nemačkoj – čak 39,43 evra po 100 kWh. Odmah iza nje su bile Danska sa 37,63 evra i Irska sa 36,99 evra. S druge strane, najniže cene zabeležene su u Mađarskoj (10,32 evra), Bugarskoj (12,17 evra) i na Malti (13,01 evra), što ukazuje na znatne razlike u pristupačnosti električne energije unutar Unije.
Iako se na nivou cele EU prosečne cene nisu značajnije menjale, kada se pogledaju pojedinačne zemlje i uzmu u obzir nacionalne valute i inflacija, vidi se da su neka domaćinstva ipak osetila poskupljenja. Najveći rast cena zabeležen je u Portugalu (+14,2 odsto u poređenju s drugom polovinom 2023), Finskoj (+13,6 odsto) i Francuskoj (+12,9 odsto). Suprotno tome, u Letoniji, Holandiji i Belgiji cene su znatno pale – i do 17,8 odsto u Letoniji, kako ukazuju podaci Eurostata.
Kada se cene prilagode standardu kupovne moći (PPS – purchasing power standard), koji omogućava realnije poređenje ekonomske pristupačnosti između zemalja, struja je bila najskuplja za domaćinstva u Češkoj (41,00), na Kipru (35,70) i u Nemačkoj (35,23). Najpovoljnija, u odnosu na lokalnu kupovnu moć, bila je na Malti (14,33), u Luksemburgu (15,39) i Mađarskoj (15,45).
Što se tiče konkretno gasa, najskuplje su plaćali građani Švedske (18,93 €/100 kWh), dok su najniže cene zabeležene u Mađarskoj (3,20 €/100 kWh), Hrvatskoj (4,60 €) i Rumuniji (5,40 €). Kada se uzmu u obzir razlike u kupovnoj moći, gas je bio najskuplji u Portugalu, Italiji i Švedskoj, dok su najpovoljniji uslovi vladali u Mađarskoj, Luksemburgu i Hrvatskoj.
Pročitajte još:
- Samit u Londonu i podeljene vizije: stabilnost ili zelena budućnost
- Desetine novih bušotina u Egiptu za jačanje domaće proizvodnje – solarni potencijal ostaje neiskorišćen
- NIS podneo novi zahtev za odlaganje primene američkih sankcija
Cene električne energije za privredu
U sektoru van domaćinstava, tj. za preduzeća i industriju, cene električne energije u EU su tokom druge polovine 2024. godine ostale uglavnom stabilne. Prosečna cena bez PDV-a iznosila je 18,99 evra po kWh, što je blago povećanje u odnosu na 18,67 evra iz prve polovine godine. Time je prekinut trend smanjenja cena koji je trajao više od godinu dana, što sugeriše da se tržište struje za privredu stabilizovalo.
Udeo nepovratnih poreza i drugih fiskalnih opterećenja u konačnoj ceni smanjen je sa 16,6 odsto na 15,9 odsto, što takođe doprinosi utisku stabilnosti.
Od ukupno analiziranog broja zemalja, 19 članica EU je zabeležilo pad cena električne energije za privredu u poređenju s istim periodom prethodne godine, dok je u 6 zemalja došlo do povećanja. Najveća pojeftinjenja dogodila su se u Austriji (-18,8 odsto), Francuskoj (-16,3 odsto) i Belgiji (-16,1 odsto), pre svega zahvaljujući nižim troškovima nabavke električne energije. S druge strane, rast cena je zabeležen u Portugalu (+14,7 odsto), Češkoj (+11,8 odsto) i Danskoj (+9,8 odsto), gde su viši troškovi mrežnih usluga i postepeno ukidanje državnih subvencija i poreskih olakšica igrali ključnu ulogu.
Smanjenje uvoza energetskih proizvoda
U isto vreme, EU je smanjila uvoz energetskih proizvoda. Ukupna vrednost uvoza u 2024. godini iznosila je 375,9 milijardi evra, što je pad od 16,2 odsto u odnosu na 2023. U količinskom smislu, uvezeno je 720,4 miliona tona energije – 7,1 odsto manje nego prethodne godine. Pad je naročito izražen kod tečnog gasa, čija je vrednost uvoza opala za 39,1 odsto, a količina za 15,1 odsto.
Kada je reč o glavnim snabdevačima EU energentima, Sjedinjene Američke Države bile su najveći izvoznik tečnog prirodnog gasa sa udelom od 45,3 odsto, ispred Rusije i Alžira. Norveška je prednjačila u isporuci prirodnog gasa u gasovitom stanju (45,6 odsto), a uvoz nafte najviše je stizao iz SAD, Norveške i Kazahstana.
Energetski portal
