Mehanizam za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM), koji EU zemljama omogućava naplatu poreza ili nadoknade za uvozne proizvode proizvedene uz visoke emisije ugljenika, stupa na snagu 1. januara 2026. godine, a Evropska komisija (EK) već planira njegovo proširenje.
Od naredne godine, CBAM će se primenjivati na cement, aluminijum, železo i čelik, vodonik, veštačka gnojiva i električnu energiju, a od 2028. godine biće proširen na 180 prerađenih proizvoda koji intenzivno koriste čelik i aluminijum uključujući industrijske mašine, delove vozila i kućanske aparate. Kako ističu u Briselu cilj je dodatno smanjenje emisija i sprečavanje premeštanja proizvodnje u zemlje sa slabijim klimatskim pravilima.
Velika većina, 94 odsto, ovih prerađenih proizvoda su industrijski proizvodi lanca snabdevanja s visokim sadržajem čelika i aluminija (prosečno 79 odsto), korišteni u teškim mašinama i specijalizovanoj opremi, kao što su nosači od baznog metala, cilindri, industrijski radijatori ili mašine za livenje. Mali deo, šest odsto, odnosi se i na kućanske proizvode.
Na osnovu iskustava iz prelaznog perioda, Komisija pojačava mere za sprečavanje zaobilaženja CBAM-a, na osnovu „Akcionog plana za čelik i metal” i konsultacija sa industrijom.
Pročitajte još:
- Crna Gora usvojila NECP i ključni energetski zakon uoči pune primene CBAM-a
- Novi izveštaj otkriva: regionu preti energetski šok zbog CBAM-a
- Pripreme za CBAM: Zemlje članice daleko od ispunjenja kriterijuma za izuzeće
Kako bi se smanjile emisije, u CBAM biće uključen i prekonzumerski aluminij i čelični otpad, što kako se navodi „osigurava poštenu cenu ugljenika za proizvode iz EU i uvozne proizvode”.
Ključni predlozi uključuju strože obaveze izveštavanja radi boljeg praćenja CBAM proizvoda i ispravljanja netačnih podataka o emisijama. Komisija može zahtevati dodatne dokaze kada stvarni podaci nisu pouzdani i, u takvim slučajevima, koristiti prosečne vrednosti iz zemlje uvoznice.
EK je pokrenula i fond koji privremeno podržava evropske proizvođače proizvoda obuhvaćenih CBAM-om i ublažava rizik od tzv. curenja ugljenika. Ovaj fond odgovara na gubitak konkurentnosti na tržištima trećih zemalja, gde proizvodi EU mogu biti zamenjeni jeftinijim proizvodima s većim emisijama, što potencijalno povećava globalne emisije.
Fond će refundirati deo troškova Sistema trgovanja emisijama Evropske unije (EU ETS) za proizvode koji i dalje imaju rizik od curenja ugljenika, uz dokaze o naporima u dekarbonizaciji. Finansiranje će dolaziti iz doprinosa država članica, čineći 25 odsto prihoda od prodaje certifikata CBAM-a u 2026. i 2027. godini, dok će preostalih 75 odsto biti iz vlastitih sredstava EU.
