JP Elektroprivreda Srbije raspisala je tender za analizu varijantnih rešenja grejanja grada Požarevca u slučaju gašenja blokova TE Kostolac A1 i A2, s obzirom da TEKO A osim električne energije, proizvodi i toplotnu energiju za daljinsko grejanje celokupne teritorije Požarevca.
Kako je navedeno u tehničkoj specifikaciji tendera, termoelektrana Kostolac A je kroz niz poslednjih analiza koje su za nju rađene, kao i u dosadašnjim planovima EPS-a, predviđena za rekonstrukciju i prilagođavanju novim zahtevima po pitanju zaštite životne sredine, kako bi mogla nesmetano da radi i u narednom periodu.
Međutim, odlaganje i nemogućnost blagovremene realizacije poboljšanja rada blokova TEKO A1 i A2 i preduzimanja mera zaštite životne sredine, dovela je do potrebe ponovnog preispitivanja realizacije projekata rekonstrukcije blokova na ovoj lokaciji u sadašnjim uslovima.
,,Sa druge strane, nametnuti ciljevi na nivou Energetske zajednice kao što su povećano učešće obnovljivih izvora energije, povećanje energetske efikasnosti i smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte, i rešenost Srbije da doprinose ciljevima, što se može videti kroz radne verzije dokumenata Integrisanog nacionalnog energetskog klimatskog plana (INEKP) i Strategije razvoja energetike RS do 2040. godine, koji su u završnoj fazi izrade, mogu dovesti do promene planova po pitanju daljeg rada termoelektrane Kostolac A. Tačnije, smanjenje korišćenja lignita u proizvodnji električne i toplotne energije može dovesti do odluke gašenja blokova A1 i A2“, kaže se u dokumentu.
Pročitajte još:
Napominje se da u tom slučaju Požarevac, Kostolac i okolna seoska naselja mogu ostati bez jedinog izvora snabdevanja toplotnom energijom za grejanje. Takođe, upozorava se, gašenje TEKO A bi i TE Kostolac B ostavilo bez startne pare i mogućnosti startovanja blokova TEKO B1 i B2 u slučaju kada oba bloka nisu u radu.
,,Iz ovih razloga neophodno je uraditi tehnoekonomsku analizu koja bi dala optimalno varijantno rešenje za rešavanje navedenog problema“, navodi se u dokumentu.
Varijantna rešenja koja treba analizirati i porediti su:
Varijanta 1: Rekonstrukcija postojećih kotlova K1 i K2 i pomoćnih postrojenja bloka TEKO A1 za proizvodnju toplotne energije za grejanje Požarevca, Kostolca, i okolnih sela i tehnološke pare za startovanje blokova TEKO B1 i B2.
Varijanta 2: Rekonstrukcija turbinskih postrojenja TEKO B1 i B2 za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije za grejanje Požarevca, Kostolca i okolnih sela, izgradnja pomoćne kotlarnice za startnu paru za ove blokove.
Varijanta 3: Izgradnja novih gasnih kotlova na lokaciji TEKO A, za potrebe obezbeđivanja toplotne energije za grejanje Požarevca, Kostolca i okolnih sela i tehnološke pare za startovanje blokova TEKO B1 i B2
Varijanta 4: Izgradnja kotlova na biomasu na lokaciji TEKO A, za potrebe obezbeđivanja toplotne energije za grejanje Požarevca, Kostolca i okolnih sela i pomoćne kotlarnice za tehnološku paru za startovanje blokova TEKO B1 i B2
Varijanta 5: Izgradnja nove kotlarnice na lokaciji TEKO A koja bi se sastojala od vrelovodnih kotlova za sagorevanje uglja za sistem daljinskog grejanja i parnog kotla na gas/gasno ulje ekstra lako za sistem daljinskog grejanja i potrebe starta blokova TEKO B.
Navodi se da analiza treba da sadrži sledeće stavke: dostupnost i sigurnost nabavnog tržišta energenata (biomasa, gas, ugalj, drugo), uvozna zavisnost/nezavisnost (od energenata), mogućnost iskorišćenja postojeće opreme na lokacijama TEKO A i B, izbor najefikasnijeg tehničko-tehnološkog rešenja, sigurnost snabdevanja toplotnom energijom, izbor optimalnog ekonomsko-finansijskog rešenja, specifične investicije (evra/MWt), kao i izbor optimalnog ekološkog rešenja i uticaja na životnu sredinu.
Pre ulaska u dublju analizu potrebno je sagledati resursne i prostorne mogućnosti i ograničenja lokacija za izgradnju postrojenja koje bi preuzele funkciju proizvodnje toplotne energije i proizvodnju startne pare u slučaju gašenja TEKO A. Potrebno je sagledati i prostorne dispozicije budućeg postrojenja, utvrditi osnovne funkcionalne i tehnološke karakteristike postrojenja, uslove eksploatacije, sagledati potrošački konzum za toplotnom energijom i dinamiku porasta konzuma.
Projekcije se rade za period izgradnje toplotnog izvora, plus 30 godina rada.
Tender je otvoren do 24. Avgusta.
Termoelektrana „Kostolac A“ locirana je u neposrednoj blizini grada Kostolca na desnoj obali Dunava. Termoelektrana „Kostolac A“, ukupno bruto snage 310 MW, sastoji se od 2 bloka: 100 MW i 210 MW, pušteni u pogon redom 1968. (rekonstruisan 2007.) i 1980 godine. Blokovi su projektovani za rad u baznom dijagramu opterećenja EES-a. Bitna činjenica je da su blokovi rekonstruisani u pogledu mogućnosti za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije.
Inače, sudbina TE Kostolac A, ali i još nekih termoblokova u Srbiji, menjala se tokom prethodnih godina kroz različite strategije, ciljeve i planove. Tako je 2015. iz EPS-a poručeno da neće biti gašenja termoelektrana do 2023. godine i da je u planu modernizacija kapaciteta, da bi dve godine kasnije kroz državnu strategiju razvoja energetike do 2025. godine bilo planirano gašenje osam termoblokova, među kojima i TEKO A1 i A2.
Najzad, 2020. je saopšteno da Elektroprivreda Srbije namerava da produži životni vek Termoelektrane Kostolac A za 15 godina, do 2038. godine, ugradnjom opreme za odsumporavanje dimnih gasova koja će smanjiti štetne emisije sumpor-dioksida ispod limita dozvoljenog u EU.
Termoelektrana „Kostolac A“, ukupno bruto snage 310 MW, sastoji se od 2 bloka od 100 MW i 210 MW, koji su rekonstruisani za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije.
Izvor: eKapija
