Da li će Kina spaljivati plastični otpad?

Foto-ilustracija: Pixabay

Kina je usvojila petogodišnju nacionalnu strategiju za borbu protiv zagađenja otpadom.

Planom je jasno definisano proširenje reciklažnih kapaciteta, promocija “zelenih” plastičnih proizvoda, a posebna pažnja biće posvećena smanjenju prekomerne upotrebe plastike kako u poljoprivredi, tako i u sektoru pakovanja. Dok posebno zabrinjava jedna od najavljenih mera – povećanje količina otpada koji će biti tretiran u spalionicama.

Kada je reč o smanjenju prekomerne upotrebe plastike, plan je da se zabrani proizvodnja ultra tankih plastičnih kesa, kao i proizvoda za ličnu higijenu koji sadrže plastične mikro-perlice. Upotreba ovih proizvoda zabranjena je u Sjedinjenim Američkim Državama i većem delu Evrope.

U planu se navodi da bi trebalo povećati stopu recikliranja plastične folije koja se korsti u poljoprivrednoj proizvodnji i to za 85 odsto. Dok je obaveza vlade da se zalaže za upotrebu alternativnih proizvoda poput bambusa, drveta, papira i biorazgradive plastike.

Najspornija tačka u predstavljenom planu je povećanje količine otpada koji će biti spaljivan. Do 2025. godine na dnevnom nivou bi trebalo da bude spaljivano 800.000 tona otpada. Koliku će štetu, a koliku korist doneti ova mera, ostaje nam da vidimo.

Da je Kina u ozbiljnom problemu kada je reč o količini plastičnog otpada pokazuje podatak da se na godišnjem nivou proizvede preko 60 miliona tona, a od toga se reciklira svega 30 odsto. Vlada pokušava da nađe rešenje za ovaj problem izgradnjom centara za reciklažu, zabranom upotrebe plastike za jednokratnu upotrebu i drugim inicijativama.

Zvuči neverovatno, ali zemlja koja traži trajno rešenje za smanjenje količine otpada, isti je do skoro uvozila. Početkom ove godine na snagu je stupio zakon o zabrani uvoza čvrstog otpada, kao i odlaganje otpadnih proizvoda iz inostranstva na svojoj teritoriji. 

Naime, od 1980-ih godina Kina je uvozila čvrst otpad koji su čistili, drobili i pretvarali u sirovine za industriju. Tako je ova zemlja postala najveći uvoznik smeća, ali je to donelo i dodatne probleme. Često se dešavalo da jedan deo otpada nije moguće reciklirati ili pravilno odložiti što je dovodilo do dodatnog zagađenja.

Zato je Vlada ove zemlje 2017. godine donela odluku o postepenoj zabrani uvoza čvrstog otpada, koja je u potpunosti stupila na snagu 1. januara 2021. godine.

Milica Radičević

slični tekstovi

komentari

izdvojene vesti