Širom sveta, veliki broj ljudi i dalje nema pristup nekim od osnovnih životnih potreba, počevši od pristupa čistoj vodi i hrani, pa do električne energije. Podaci koje je iznela Međunarodna agencija za energiju (IEA) pokazuju da postoji trend poboljšanja, ali on nije dovoljan.
U periodu od 2022. do 2023. godine, broj ljudi koji nema pristup ovom resursu smanjen je za 10 miliona, čime je u prošloj godini ukupan broj iznosio 750 miliona.
Najnovije procene IEA jesu da je i tokom 2024. godine ovaj broj smanjen, za otprilike isti broj kao i tokom prethodnog perioda 2022-2023. Ukoliko se uzme u obzir da je u periodu između 2015. i 2019. godine godišnje ovaj broj opadao za u proseku oko 80 miliona, trenutni trend je vrlo spor.
U ovom trenutku, stope poboljšanja su znatno ispod onih koje su potrebne kako bi se ostvario SDG7.1 o univerzalnom pristupu električnoj energiji do 2030. godine. Ovaj cilj podrazumeva da broj ljudi koji nema pristup opadne u proseku deset puta brže nego što je to danas. Pojašnjenja radi, univerzalni pristup znači da svi ljudi, bez obzira na njihovu geografske, ekonomske ili socijalne okolnosti, imaju jednaku mogućnost i pravo da koriste električnu energiju.
Pročitajte još:
- EBRD podržava izgradnju najveće vetroelektrane u Africi
- Zbog čega je važno unaprediti energetsku efikasnost u afričkim zemljama
- Afrička energetska tranzicija počinje od kuvanja
Pregled prema zemljama
Zemlje u razvoju u Aziji su tokom prethodne decenije ostvarile značajan napredak kada je reč o proširenju pristupa električnoj energiji – više od pola milijarde ljudi. Univezralni pristup, Indija i Indonezija dostigle su između 2021. i 2022. godine, dok je Bangladeš to ostvario 2023. godine. Štaviše, preko 70 odsto zemalja u region je postiglo stope pristupa iznad 90 odsto.
Ipak, kako su se ove zemlje približavale univerzalnom pristupu, trend je usporio. Tako, od 2023. godine oko 107 miliona ljudi u ovoj regiji još uvek nema pristup i to uglavnom u Pakistanu, Mjanmaru i Demokratskoj Narodnoj Republici Koreji. Ovakav izazov zabeležen je i u Latinskoj Americi. Naime, iako je većina zemalja postigla visok nivo, za naudaljenije i autohtone populacije, napredak predstavlja veći izazov nego što se očekivalo.
Najveći jaz ostaje u podsaharskoj Africi, gde živi 80 odsto svetske populacije bez pristupa struji. Nakon tri godine nazadovanja, od 2023. godine napredak je nastavljen, a to je omogućilo ubrzano povezivanje na električnu mrežu kao i dalji rast u instalaciji solarnih kućnih sistema. Pored toga, ulogu je imao i razvoj novih mini-mreža. U ovom regionu oko 600 miliona ljudi i dalje nema pristup električnoj energiji. Važno je naglasiti da je trogodišnji period nazadovanja doveo do toga da trenutni tempo napretka nije dovoljno brz da bi se značajnije smanjio broj ljudi bez pristupa struji. To znači da u ovom trenutku broj ljudi koji nema struju veći nego što je bio u 2019. godini.
Uprkos napretku, IEA ističe da su potrebne veće finansijske obaveze kako bi se ubrzao globalni pristup energiji. Bez dodatnih mera, oko 645 miliona ljudi neće imati pristup električnoj energiji do 2030. godine. Iako su neke zemlje nedavno postigle pozitivne promene, i dalje postoje izazovi poput ograničenog finansiranja, rasta dugova i poteškoća u realizaciji manjih projekata. Obnovljene finansijske obaveze predstavljaju ključ za nastavak napretka, posebno kroz mobilizaciju klimatskih i koncesionih sredstava za zemlje u razvoju.
Energetski portal
