Mikroplastika je odavno dospela u naš lanac ishrane.
Jedemo ribu i ostale morske delikatese uz dodatak mikroplastike. Obroke začinjavamo kuhinjskom solju i mikroplastikom. Pijemo vodu s tragovima mikroplastike. Udišemo mikroplastiku.
S obzirom na to da plastiku ne možemo da svarimo, zar iznenađuje saznanje da je prisutna u našoj stolici?
Istraživanje predstavljeno na konferenciji posvećenoj gastroenterologiji upriličenoj u Beču od 20. do 24. oktobra otkrilo je postojanje sitnih plastičnih delova u ljudskim fekalijama. Predvodnik tima naučnika bio je doktor Bečkog medicinskog univerziteta Filip Švabl.
Istraživački proces: Plastika otkrivena u 100 odsto prikupljenih oglednih primeraka
Za potrebe studije prikupljeni su uzorci osam osoba iz različitih delova sveta: Krasnojarsk (Rusija), Tokijo (Japan), Groningen (Holandija), Enontekio (Finska), Torun (Poljska), Birmingham (Ujedinjeno Kraljevstvo), Sasari (Italija) i Beč (Austrija).
Učestvovalo je 5 žena i 3 muškarca. Nije bilo nijednog vegetarijanca. Dvoje aktera na dnevnom nivou konzumiralo je žvakaće gume. U toku posmatranja, šestoro ih jelo morsku hranu. Svi su dolazili u kontakt sa plastičnim pakovanjem i u proseku su pili 750 ml vode iz PET ambalaže u toku jednog dana. Uzorci stolice poslati su na analizu u Beč.
Rezultati su pokazali zastupljenost plastike u stolici svih osmoro ljudi, u proseku 20 čestica veličine od 50 do 500 mikrometara u 10 g izmeta. U uzorcima je najviše udela imao polietilen teraftalat (PET), termoplastična smola koja je osnovni gradivni element flaša.
Interval pouzdanosti istraživanja je od 68 do 100 odsto i ukoliko bi se usložnilo na nivo čitavog čovečanstva, to bi značilo da izmet više od polovine ljudi na Zemlji sadrži mikroplastiku. Međutim, ovo je tek pretpostavka koja bi mogla da se potvrdi ili opovrgne tek studijom većeg obima.
U mikroplastiku se ubrajaju svi komadići plastike manji od 5 milimetara, a ona se deli na primarnu i sekundarnu. Primarna mikroplastika obuhvata one plastične komponente već proizvedene u mikro dimenzijama koje potiču od kozmetičkih proizvoda i proizvoda za ličnu higijenu, dok sekundarna nastaje razgradnjom većih plastičnih predmeta delovanjem UV zračenja, zamrzavanja, vetra, talasa i abrazije.
Kako plastika dospeva do ljudskih creva? Kroz hranu, vodu, vazduh i plastično pakovanje.
Da li predstavlja pretnju po naše zdravlje? Kako je tek nedavno otkrivena u ljudskom organizmu, istraživanja o njenom uticaju na ljude bi tek trebalo da se sprovedu.
Za sada raspolažemo jedino podacima o učinku sitnih plastičnih čestica na ribe i ptice kod kojih su uzrokovali preopterećenost jetre i otežanost apsorbcije hranljivih materija. Gomilanjem u njihovim organima plastika bi dovodila do i do smrtnog ishoda. Mikroplastika u životinjama vodi i natprosečnom rastu jedinki ali i problemima sa reproduktivnošću.
Proizvodnja plastike je porasla sa 1,5 miliona tona u 1950. godini na 335 u 2017.
Njenim umnožavanjem umnožavaju se i prepreke koje predstavlja blagostanju planete i ljudi.
Šta možemo da učinimo da bismo smanjili zagađenje plastičnim otpadom?
- Da podignemo nivo svesti o problemu upravljanja plastičnim smećem,
- Da smanjimo upotrebu plastike i da se u situacijama kada je to moguće preusmerimo na upotrebu njenih ekoloških alternativa (primer – nošenje cegera u prodavnicu umesto kupovine vrećice),
- Da predmete od plastike koristimo po nekoliko puta i recikliramo,
- Da razdvajamo otpad na pravilan način ukoliko u našem kraju postoje različite kante za otpadke različitog porekla.
