IEA: Mere za smanjenje metana mogle bi godišnje da obezbede 200 milijardi kubnih metara gasa

Emisije metana iz energetskog sektora ostaju na izuzetno visokim nivoima i tokom 2025. godine, bez jasnih naznaka globalnog pada, upozorava najnoviji izveštaj Međunarodne agencije za energiju (IEA). Ipak, ista analiza pokazuje da rešenja postoje – i da bi njihova primena mogla doneti značajne koristi ne samo za klimu, već i za energetsku bezbednost.

U izveštaju „Global Methane Tracker 2026“ navodi se da bi primenom već dostupnih mera za smanjenje emisija metana na globalnom nivou moglo da se obezbedi čak 200 milijardi kubnih metara prirodnog gasa godišnje. Ta količina je značajna, naročito u trenutku kada je tržište uzdrmano krizama i prekidima u snabdevanju.

Podaci pokazuju da se veliki deo problema koncentriše u relativno malom broju zemalja – čak 70 odsto emisija metana iz fosilnih goriva dolazi iz deset najvećih emitera. Istovremeno, razlike između najboljih i najgorih praksi su ogromne, što znači da prostor za unapređenje postoji i da je tehnički dostižan.

Posebno je važno što su mnoga rešenja već poznata i finansijski isplativa. Oko 70 odsto emisija moglo bi da se smanji primenom postojećih tehnologija, a značajan deo čak i bez dodatnih troškova, jer se uhvaćeni metan može ponovo iskoristiti kao energent. Najveći potencijal leži u naftnim i gasnim operacijama, gde se dešava većina curenja i gubitaka.

Pročitajte još:

• Ember: Čista energija zadovoljila svu novu potražnju za strujom u 2025.
• Globalna energetska kriza – strategije Evrope za očuvanje stabilnosti
• NASA isključila instrument na svemirskoj letelici radi uštede energije i produženja misije

Pitanje metana dobija na težini i zbog aktuelne energetske krize. Nakon zatvaranja Ormuskog moreuza, koje je privremeno uklonilo značajan deo globalne ponude tečnog prirodnog gasa sa tržišta, svaki dodatni kubni metar postaje dragocen. Prema procenama, samo brzom primenom osnovnih mera u pojedinim zemljama moglo bi da se obezbedi oko 15 milijardi kubnih metara gasa u kratkom roku, dok bi dugoročni potencijal bio višestruko veći.

Kako ističe glavni ekonomista za energetiku Tim Guld, postavljanje ciljeva više nije dovoljno – ključ je u konkretnoj primeni. Metan nije samo ekološki problem, već i pitanje energetske stabilnosti, posebno u vremenu kada svet traži nove izvore snabdevanja.

Ohrabruje činjenica da tehnologija za praćenje emisija brzo napreduje. Sve veći broj satelita omogućava preciznije otkrivanje velikih izvora curenja, što vladama i kompanijama daje alate da brže reaguju. Istovremeno, sve više zemalja uvodi strože propise, posebno u naftnom i gasnom sektoru, kako bi se ovaj problem sistemski rešavao.

Iako su ambicije u poslednjim godinama porasle, izveštaj jasno pokazuje da je najveći izazov – sprovođenje. Upravo od toga će zavisiti da li će potencijal za smanjenje emisija metana ostati neiskorišćen ili će postati važan deo rešenja za klimatske i energetske izazove.

Energetski portal