Danas vam predstavljam tržni centar polovnih stvari – priču o modi i cirkularnoj ekonomiji.
Trendovi u 21. veku smenjuju se gotovo kao na traci. Ono što jedne sezone bilo in, već naredne moglo bi da izađe iz naših domova. Osim što je razlog promena mode, ni kvalitet ne obećava da će se komad odeće, nameštaja ili drugih predmeta zadugo naći kod nas. Bilo da se strogo držimo feng šuija ili je jednostavno došlo vreme za osveženje i zamenu dotrajalog, nije uvek lako odvojiti se od starih predmeta.
Možda se kao prvi postavlja sentimentalnost. Meni su vrlo poznate priče – baš ovu majicu birala sam sa majkom, nema veze što više ne volim cvetne dezene, moglo bi za po kući. Nije retko da nam dve trećine ormana čine baš stvari za po kući koje, na svoj red da budu obučene, čekaju i po nekoliko godina.
Drugi razlog, poslednjih godina posebno dobija na zamahu – očuvanje prirode. Zagađenje otpadom jedno je od najvećih ekoloških problema, a sve što ne odložimo na pravilan način upravo postaje deo ovog problema. Mali broj ljudi je informisan o tome gde je zaista najbolje da odnesu ono što im više nije potrebno, a gde bi dobilo svoju novu vrednost.
Postoji i nepoverenje – da li će nešto zaista biti upotrebljeno ili će završiti kao otpad? Jednom smo majka i ja odnele stvari koje su dobro očuvane, samo su nam višak – u prihvatilište za odrasle. Ono što smo videle tada jesu brojni džakovi koji čekaju da budu pregledani, a veliki deo toga se odbacivao kao nepotreban. Pa sledi pitanje – gde onda odlaze te stvari? Da li završe kao otpad? Neko bi rekao – do mene je bila dobra namera, a šta će drugi dalje uraditi sa tim, nije moja stvar.
Ali šta ako jeste stvar svih nas? Šta ako takav odnos drugih, posledično osetimo i mi kroz zdravlje prirode, a onda i nas samih?
Tržni centar i cirkularna ekonomija
Želela bih sada da nas odvedem na severni deo naše planete, na lokaciju nedaleko od Stokholma. Pre deset godina otvoren je prvi svetski tržni centar koji u svojoj ponudi ima isključivo polovne proizvode. Svaki proizvod u ovom objektu je recikliran, ponovo upotrebljen ili napravljen od organskih/održivih materijala.
Sistem je osmišljen tako da građani donose stare stvari poput nameštaja, odeće, igračaka, elektronskih uređaja i drugog u poseban deo unutar centra, a zatim ih posebno osoblje razvrstava. Nakon toga, svaka radnja bira šta bi želela da uzme za sebe i u odnosu na stanje predmeta vrši popravke, doterivanje ili prepravku u nešto novo.
Ono što je posebno važno jeste da je tržni centar ReTuna Återbruksgalleria smešten pored reciklažnog centra, što olakšava ceo koncept. Ono što se ne prosledi u tržni centar, odlazi u reciklažni.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Dodatna vrednost jeste što ReTuna ne prodaje samo polovnu robu. U okviru ovog centra organizuju se i edukativne radionice, predavanja i drugi događaji posvećeni ekološkim temama. Ukoliko neko odluči da se osveži u njihovom kafiću, biće mu poslužena organska hrana i piće.
Iako je reč o lokalnoj dobrobiti, ovaj tržni centar šalje globalnu poruku da je OTPAD VREDAN RESURS, ali i podršku onima koji žele da se upuste u cirkularnu ekonomiju. Naime, dobrobit od ovoga nemaju samo građani i priroda, već i ekonomija. Njegovim otvaranjem otvorena su i brojna radna mesta – od prodaje do popravke i restauracije. Kroz svega tri godine od pokretanja, tržni centar je ostvario prodaju u iznosu od oko 1,3 miliona američkih dolara.
Iako na našim prostorima i dalje nemamo tržni centar ovakvog koncepta, postoje pojedinci koji se bave davanjem nove vrednosti starim predmetima. Ukoliko ste zainteresovani, možete da se raspitate u svojoj okolini i možda se iznenadite.
Kroz naš Magazin Energetskog portala pokušali smo da pomognemo takvim pojedincima da se predstave, ali i građanima da saznaju gde mogu da pronađu proizvode kojima je data nova vrednost ili čak da odnesu svoje predmete za koje ne žele da završe na deponiji, već u sigurnim rukama. Neki od njih, koji dolaze iz Srbije, jesu Vredni dabar koji od starog nameštaja i drugih predmeta stvara novi nameštaj jedinstvenog izgleda, a tu je i SikiliFrik – koji od antikvarnog escajga stvara unikatni nakit. Još jedan primer dolazi iz Hrvatske gde stari tekstil postaje ponovo odevni predmet.
Ovo su samo neke od priča koje smo podelili sa vama, a nadamo se da će ih biti još više.
