Švajcarska je među vodećim zemljama sveta u oblasti zaštite prirode i upravljanja otpadom, a njeno iskustvo pokazuje da dugoročna održivost mora biti u samom srcu zaštite prirode. To zahteva pouzdane sisteme praćenja, koji omogućavaju kontinuiranu procenu i prilagođavanje mera u skladu sa globalnim i lokalnim razvojem, tehnološkim napretkom i inovacijama. Na koji način ova zemlja štiti prirodu, kako upravlja otpadom i bori se protiv klimatskih promena, saznali smo od Gabrijela Derigetija, ambasadora Švajcarske u Bosni i Hercegovini.
Koje prakse iz vaše zemlje u oblasti zaštite prirode i upravljanja otpadom smatrate primenjivim na Bosnu i Hercegovinu?
– Odluke koje se donose u sektorima kao što su urbanističko planiranje, energetika, transport, poljoprivreda i zdravstvo direktno utiču na prirodu i životnu sredinu. Zaštita životne sredine mora biti integrisana kroz sve te sektore, i to na dugoročan način.
Švajcarska je imala relativno visoku stopu proizvodnje otpada po glavi stanovnika, što ostavlja značajan trag na životnu sredinu i unutar zemlje i van njenih granica. Odgovor smo našli u jačanju cirkularne ekonomije i već nekoliko godina intenzivno radimo u ovom pravcu. Jačanjem cirkularne ekonomije smanjiće se uticaj na životnu sredinu u zemlji i inostranstvu u celom životnom ciklusu proizvoda i konstrukcija, zatvoriće se ciklusi materijala i poboljšati resursna efikasnost.
Švajcarski ustav promoviše zaštitu prirode i održivi razvoj i zahteva od institucija na svim administrativnim nivoima da osiguraju dugoročni balans između ljudskih potreba i zaštite prirode. Kroz niz strategija, zakona i mehanizama sprovode se mere koje daju rezultate. Takav pristup može da bude koristan orijentir i za BiH u razvoju sopstvenih održivih i inkluzivnih politika zaštite životne sredine.
U FOKUSU:
- Trgovska gora – četvrtina veka otpora nuklearnom otpadu
- Inovativni materijali: efikasnija proizvodnja zelenog vodonika iz sunčeve svetlosti
- Ptice Srbije na udaru klimatskih promena
Klimatske promene utiču i na Alpe, posebno kroz topljenje glečera. Koje mere Švajcarska preduzima da se suoči s ovim izazovom i zaštiti svoje prirodne resurse?
– Klimatske promene su globalni fenomen koji se na različite načine manifestuje na pojedinim područjima. Kao i druge alpske zemlje, tako i Švajcarska oseća posledice klimatskih promena na pejzaže. Zbog ubrzanog otapanja glečera povećavaju se opasnosti od lavina i odrona. Naučne studije upozoravaju da bi glečeri mogli nestati do 2100. godine ukoliko se emisije gasova sa efektom staklene bašte drastično ne smanje na globalnom nivou. U budućnosti se može očekivati promena u režimu voda i dostupnosti vodnih resursa u Švajcarskoj, ali i u nizvodnim zemljama jer se veliki evropski vodotoci poput Rajne, Rone, Poa i Dunava prihranjuju vodama s alpskih glečera. To će imati i ekonomske posledice, posebno po skijaški turizam, koji mora da se seli na veće nadmorske visine, kao i po proizvodnju hidroenergije. Iako se primenjuju određena lokalna rešenja poput prekrivanja glečera kako bi se usporilo topljenje, ona su preskupa i neodrživa. Jedino dugoročno održivo rešenje jeste snažna globalna prevencija – dakle, drastično i koordinisano smanjenje emisija. U prethodne dve decenije Švajcarska je uspela da umanji negativan uticaj na životnu sredinu po glavi stanovnika, posebno u oblasti kvaliteta vazduha, šumskog biodiverziteta, upravljanja prirodnim opasnostima, efikasnosti korištenja resursa i upravljanja otpadom. Dugoročnom klimatskom strategijom očekujemo da Švajcarska do 2050. godine bude zemlja sa neto nultom emisijom gasova sa efektom staklene bašte.
Vaša zemlja podržava projekte zaštite životne sredine i klime u BiH. Koje od njih smatrate najznačajnijim do sada?
– Švajcarska daje podršku institucijama u BiH na svim nivoima vlasti u suočavanju s klimatskim izazovima. Naši projekti imaju fokus na dugoročna, sistemska rešenja, a smanjenje rizika od katastrofa (DRR) predstavlja prioritet. Neke od tih intervencija se odnose na povećanje efikasnosti i kvaliteta komunalnih usluga u oblasti vodosnabdevanja, upravljanja otpadnim vodama, centralnog grejanja, unapređenja urbanističkog planiranja, upravljanja katastrofama i jačanja cirkularne ekonomije. Pružamo podršku komunalnim preduzećima na lokalnom nivou da poboljšaju efikasnost u oblasti vodnih usluga i centralnog grejanja kroz sistemske i infrastrukturne mere. Klimatske promene svakako imaju poseban uticaj na život ljudi u urbanim zonama, zbog čega je Švajcarska osigurala transfer znanja i novih tehnologija za unapređenje sistema urbanističkog planiranja.
Naše iskustvo kaže da se najbrži rezultati ostvaruju na lokalnom nivou, ali održivost rešenja zahteva koordinaciju s višim nivoima vlasti. U BiH je proces donošenja odluka često neefikasan, što predstavlja ozbiljan izazov i rizik za održivi razvoj. Zapadni Balkan kao regija posebno je izložen klimatskim promenama zbog svojih klimatskih, geografskih i društvenoekonomskih karakteristika.
BiH, slično kao i Švajcarska, treba da smanji emisije i da se prilagodi novim realnostima koje su kreirale klimatske promene. Ipak, nedostatak političke volje i krutost administrativnih mehanizama ostaju prepreke – što je izazov s kojim se suočavaju i mnoge druge zemlje.
Intervju vodila: Jasna Dragojević
Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ODRŽIVA ARHITEKTURA
