Grad Bihać nalazi se na severozapadu Bosne i Hercegovine i poznat je po izuzetnoj prirodnoj lepoti i bogatoj kulturno-istorijskoj baštini. Veliki deo grada obiluje izvorima, potocima, rekama i podzemnim vodama, a prva asocijacija na ovaj kraj svakako je smaragdnozelena reka Una, sa svojim čuvenim slapovima – Štrbačkim bukom i Martin Brodom.
Upravo ove prirodne lepote privlače posetioce iz celog sveta, pa se u Bihaću posebna pažnja posvećuje razvoju održivog turizma uz očuvanje prirodnog okruženja. Ipak, druga strana medalje ukazuje na rastuće pretnje, kao što je nelegalna gradnja i betoniranje rečnih obala, što bi moglo ozbiljno narušiti prirodni ambijent i biološku ravnotežu ovog područja.
Šta gradske vlasti rade po pitanju zaštite prirodnih resursa i prevencije zagađenja, šta predstavlja projekat „Smaragdni put” i koji su najnoviji projekti u gradu, saznali smo od Elvedina Sedića, gradonačelnika Bihaća.
Koje biste prirodne resurse izdvojili kao najvažnije za Grad Bihać i koliki je njihov značaj za lokalni razvoj?
— Bihać više nije industrijski grad i mislim da se s tim moramo pomiriti. Prošla su vremena velikih industrijskih giganata poput „Gorenja”, „Kombiteksa”, „Polietilenke”… Vreme u kojem smo se kao grad oslanjali isključivo na industriju je iza nas i danas, u kontekstu lokalnog razvoja, moramo promišljati drugačije. Kada govorimo o resursima, pogotovo prirodnim, Una je bez dileme naš najveći prirodni resurs i razvojni potencijal. Ona je temelj naše prepoznatljivosti i života ovog kraja.
U FOKUSU:
- Nova pravila oblikuju tržište peleta u Srbiji
- Kad lokalni otpad postane resurs
- Šapat drveća – kako prepoznati znakove narušenog zdravlja
Osim Une, izdvojio bih i šumski resurs, posebno drvo, koje je u postratnom periodu, nažalost, ostalo nedovoljno iskorišteno. Nismo uspeli da razvijemo snažniju drvnu industriju i tu leži prostor za ozbiljan strateški iskorak. Imamo resurs, imamo znanje i potrebno je više koordinacije i vizije kako bismo te prirodne prednosti pretočili u održiv razvoj.
S obzirom na to da je Bihać najveći grad kroz koji protiče reka Una, kako gledate na njen potencijal – ekološki, turistički i privredni?
— Una je naše ogledalo i u svakom smislu naš najvažniji adut. Ekološki, naš primarni zadatak je da je očuvamo. Njena čistoća, tok, obale i prirodni ambijent jesu vrednosti koje moramo braniti i sačuvati za generacije koje dolaze. Turistički gledano, Una i ceo njen ambijent predstavljaju ogroman potencijal. To je lepota koja već sada privlači posetioce iz celog sveta, ali koju moramo koristiti pažljivo i odgovorno. Razvoj turizma se ne sme dogoditi nauštrb prirode. Verujem da očuvanje prirodnog ambijenta i razvoj turizma nisu suprotstavljeni, već komplementarni koncepti. Potrebno je planirati pametno i dugoročno, investirati u infrastrukturu koja poštuje ekološke standarde i koristiti prirodne resurse na održiv način.
Koje su trenutno najveće pretnje eko-sistemu Nacionalnog parka Una i na koji način se Park ili lokalne vlasti suočavaju s njima?
— Najveći izazov jeste nelegalna gradnja. To je problem koji se tiče svih nas, lokalne zajednice, institucija, ali i svakog pojedinca. Kada betoniramo obale i narušavamo prirodnu konfiguraciju reke, mi zapravo narušavamo njen identitet. Gubimo ono što je jedinstveno, a s tim gubimo i turiste, razvoj i budućnost. Problem ne proizlazi samo iz nelegalne gradnje, već i iz nedovoljno razvijene svesti o važnosti očuvanja prirodnog prostora. Zbog toga je izuzetno važno da hitno donesemo i usvojimo regulacione i zoning planove, koji će omogućiti plansku, kontrolisanu gradnju unutar Nacionalnog parka i uz obale Une. Samo tako možemo zaustaviti dalju devastaciju i stvoriti održiv okvir za suživot čoveka i prirode.
Koje se konkretne mere sprovode radi sprečavanja zagađenja i očuvanja prirodnih resursa na području Bihaća i šire regije?
— Na više frontova delujemo paralelno, kroz infrastrukturu, edukaciju, projekte i kontrolne mehanizme. Grad Bihać kontinuirano ulaže napore u prevenciju zagađenja i devastacije prirodnih resursa. Jedan od ključnih projekata u tom smeru jeste RECIRCLE, kojim jačamo kapacitete sistema upravljanja otpadom kroz primenu principa kružne ekonomije. Fokus je na povećanju stepena reciklaže, odvojenog prikupljanja otpada i njegovoj ponovnoj upotrebi.
Takođe, projekat SMART DeCARB usmeren je na razvoj inovativnih pilot-rešenja za dekarbonizaciju javnih zgrada. Time direktno doprinosimo smanjenju emisije CO₂ i jačamo energetsku efikasnost, čime Bihać postaje deo šire evropske energetske tranzicije. Ovi projekti nisu samo tehnička rešenja već i važan alat za podizanje svesti kod građana o značaju očuvanja životne sredine i odgovornog ponašanja, ali i dobar put ka primeni evropskih standarda.
Intervju vodila: Jasna Dragojević
Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Klimatske promene
