NRGCOM preporuke – kako unaprediti energetske zajednice u Srbiji

Koncept zajednica obnovljivih izvora energije dobija sve više na značaju i pažnji, a iako u Srbiji i dalje nije dovoljno razvijen, prisutne su brojne inicijative i projekti koji su usmereni na korišćenje obnovljive energije na lokalnom nivou. Važan projekat  iz Interreg Dunavskog programa pod nazivom Stvaranje pogodnih operativnih uslova za zajednice obnovljivih izvora energije u regionu Dunava (NRGCOM), za opšti cilj je postavio unapređenje širenja energetskih zajednica stvaranjem odgovarajućeg okruženja za njihovo pravilno funkcionisanje u regionu Dunava. U Srbiji ovaj projekat sprovodi Regionalna agencija za ekonomski razvoj Šumadije i Pomoravlja (REDASP), a finansira se od strane Evropske unije.

Osvrćući se na prethodno navedeno, izrađen je dokument pod nazivom Preporuka politike namenjene poboljšanju i/ili pokretanju restrukturiranja pravnog okruženja za bolje uslove za osnivanje obnovljivih energetskih zajednica (RECs), REDASP.

Kako se navodi u dokumentu, u Srbiji ne postoji jasan okvir za energetske zajednice, što uključuje i energije zadruge i zajednice domaćinstava kao potrošače. Osim ovakvog definisanja, ne postoje stvarne energetske zajednice kako ih definiše zakonodavstvo Evropske unije. U Srbiji u ovom trenutku postoji svega nekoliko potrošača u stambenim zajednicama. Takođe, ni energetske zadruge nisu u potpunosti još realizovale svoje projekte. Izvodljive lokacije nisu jasno označene u prostornim planovima, a ne postoji ni zvanična državna licenca ili sertifikat za kvalifikovane tehničare za instalaciju solarnih panela. Uz prepreke ove vrste, tu je i činjenica da mnogi građani nemaju mogućnost da odvoje dovoljno sredstava za ulaganje u potrošačke solarne elektrane i nisu u mogućnosti da dobiju dovoljno visoke kredite za finansiranje takve investicije.

Pročitajte još:

Razvoj solarnih projekata u Srbiji dugo je stagnirao, ipak promene u zakonodavnom okviru donele su napredak. Kako se navodi u dokumentu, iako su zakonske promene podržale razvoj modela potrošača, postoje određena uska grla u procesu koji otežava snažniji rast krovnih solarnih kapaciteta.

Foto-ilustracija: Pixabay (MariaGodfrida)

Dokument nudi niz preporuka kojima bi se prevazišli pomenuti, ali i drugi izazovi u vezi sa ovom temom. Potrebno je da se u potpunosti definiše pravni okvir nekih učesnika u procesu ulaganja u obnovljive izvore, kao i da se omogući da potrošači imaju finansijsku korist od viška proizvedene električne energije.

Kada je reč o zakonodavnom okviru, preporuke su sledeće: Sprovesti obavezu da javni objekti budu podvrgnuti energetskim renoviranjem ili instaliranju OIE sistema za električnu energiju i/ili grejanje, zatim implementirati standard zgrada sa skoro nultom energijom (NZEB) za nove i renovirane zgrade. Sledeće, potrebno je da se ažurira Pravilnik o energetskoj efikasnosti zgrada, koji je star preko 10 godina. Takođe, treba da se dovrši zakonodavstvo za energetske zajednice i zakonodavstvo za ESCO firme (eng Energy Service Company). Treba podsticati i osiguravajuća društva da ponude proizvode osiguranja za OIE instalacije, ali i da se sprovedu državni sertifikati za instalatere OIE i druge preporuke.

Govoreći o dodatnim preporukama, neke od njih su da se uključe određene ili povoljne lokacije, zemljišne parcele ili površine za projekte OIE u prostorni plan. Zatim da se omogući zapošljavanje dodatnog i stručnog kadra u javnim institucijama zaduženim za administraciju projekata OIE, kao i da se poboljšaju uslovi subvencija za ovakvu ugradnju solarnih panela. Tu je i poboljšanje uslova standardnih Ugovora o punom snabdevanju za potrošače iz stambenih zajednica, i poboljšanje obuke lokalnih ODS (Elektrodistribucija) kancelarija za rešavanje zahteva potrošača i druge preporuke.

Energetski portal

slični tekstovi

komentari

izdvojene vesti