Novo istraživanje o vodoniku pokazuje da se zalihe ove molekule kriju ispod površine Zemlje i da je količina tolika da bi mogla značajno smanjiti zavisnost od fosilnih goriva.
Studija pod nazivom „Modeli predviđanja globalnih geoloških resursa vodonika”, objavljena u časopisu Science Advances, navodi da je oko 6,2 biliona tona vodoničnog gasa zarobljeno u stenama i podzemnim rezervoarima, što je oko 26 puta više od poznatih rezervi nafte. Jedini problem je što lokacija svih ovih rezervi vodonika još uvek nije poznata.
Predviđa se da će vodonik činiti 30 odsto buduće energetske potrošnje u nekim sektorima, dok će potražnja porasti više od pet puta do 2050. godine. Da bi se postigli ciljevi smanjenja emisija ugljen-dioksida, vodonik će se proizvoditi elektrolizom vode uz obnovljivu energiju (zeleni vodonik) i iz fosilnih goriva uz hvatanje ugljen-dioksida (plavi vodonik). Međutim, za ostvarenje ovih ciljeva biće potrebna brza izgradnja infrastrukture i nove tehnologije koje trenutno nisu komercijalno dostupne.
„Globalna potražnja za vodonikom predviđa se da će dostići oko 500 megatona godišnje do 2050. godine, a eksploatacija samo dva odsto procenjenih najverovatnijih resursa na mestu zadovoljila bi celu projektovanu globalnu potražnju za vodonikom na gotovo 200 godina”, navodi se u studiji.
Pročitajte još:
- Sertifikacija zelenog vodonika – Ključ za izgradnju globalnog tržišta i smanjenje emisija
- Nuklearke i vodonik kao budućnost Srbije – moratorijum ukinut, nove tehnologije na pomolu
- Uloga vodonika i gvožđa u inovativnom rešenju za skladištenje solarne energije
Ova studija pobija ranija uverenja da se vodonik ne može akumulirati u velikim količinama pod zemljom zbog svoje sklonosti da beži kroz pore i pukotine u steni. Nova istraživanja, uključujući ona iz rudnika hroma u Albaniji i vodonika u oblasti Zapadne Afrike, pokazuju da vodonik može da se akumulira u značajnim podzemnim rezervoarima.
Džefri Elis, geohemičar u američkoj Geološkoj službi i vođa istraživanja, izrazio je zadovoljstvo zbog objavljivanja rezultata istraživanja i izneo najvažnije njegove zaključke na svojim društvenim nalozima.
„Mali deo od predviđene srednje vrednosti resursa vodonika i dalje bi predstavljao ogromnu količinu vodonika. Na primer, dva odsto od pet miliona miliona metričkih tona (Mt) je 100.000 Mt, što je mnogo više nego što trenutno globalno koristimo (oko 100 Mt H2 godišnje). Dakle, čak i mali procenat potencijalnog resursa vodonika može biti dovoljan da zadovolji globalnu potrošnju vodonika na duži period”, kaže Džefri.
Dodaje da se većina ovog vodonika verovatno nalazi u nagomilanjima koja su previše duboka, predaleka od obale ili premala da bi mogla biti ekonomski isplativa za vađenje, ali da je potrebno uraditi više istraživanja.
