Na pitanje ko ima najveći udeo u investicijama, odgovor je – korporacije. Međutim, domaćinstva i vlade imaju ključnu ulogu u ovom smislu. Naime, domaćinstva su značajno povećala svoje učešće od 2015. godine, naročito kroz primenu solarnih panela, mera energetske efikasnosti, toplotnih pumpi, električnih vozila i drugo. Sa druge strane, vlade su te koje podržavaju ovakve investicije kroz, recimo, poreske olakšice.
Uopšteno gledano, od 2015. godine, struktura kapitala investiranja u globalnom energetskom sektoru ostala je stabilna, navodi se u novom izveštaju Međunarodne agencije za energetiku (IEA). Izveštaj se bavi odnosom duga i kapitala, kada je reč o finansiranju ovog sektora.
Trenutno, dug čini oko 46 odsto ukupnih troškova, a kapital oko 54 odsto. Pojašnjenja radi, dug predstavlja onaj deo novca koji je pozajmljen, recimo od banki. Na drugoj strani, kapital, kako i sama reč govori, predstavlja sopstveni kapital onoga ko ulaže.
Pročitajte još:
- DO 2030. GODINE PROIZVODNJA NAFTE ĆE NADMAŠITI POTRAŽNJU
- KOLIKO JE NAPREDOVALO EVROPSKO TRŽIŠTE BATERIJA ZA SKLADIŠTENJE ENERGIJE?
- EVROPA ULAŽE 1,4 MILIJARDE EVRA ZA RAZVOJ TEHNOLOGIJA VODONIKA
Međutim, dug nije isti za sve energente. Primera radi, nacionalne naftne kompanije se u manjoj meri oslanjaju na zaduživanje, u odnosu na svoje konkurente, pa je procenat duga oko 35 odsto ukupnih investicija.
Kako se navodi u izveštaju, visoke cene energije nakon pandemije COVID-19 i dešavanja u Ukrajini, omogućile su kompanijama za fosilna goriva da tokom poslednjih godina smanje nivo duga.
Za razliku od njih, čista energija, kao što je energija vetra ili solarna, zahteva više početne troškove, zbog čega finansiranje dugom iznosi oko 50 odsto.
Kao još jedan interesantan primer, mogu da se navedu nove tehnologije poput onih za skladištenje baterija ili snabdevanje vodonikom. Njihov udeo duga je značajno niži i čini oko 20 odsto. Razlog za to nalazi se u činjenici da su ove tehnologije povezane sa većim rizicima. S obzirom na to, razvojni timovi se ređe oslanjaju na zaduživanje, već nastoje da finansije obezbede putem takozvanog Venture capital, odnosno rizičnog kapitala. Pojašnjena radi, reč je investitorima koji su specijalizovani za rizične investicije. Oni nastoje da ulažu u nove tehnologije za koje postoji rizik, ali otvaraju i mogućnost da učestvuju u njihovom potencijalnom uspehu.
Energetski portal