Brojne naučne studije ukazuju na povezanost zagađenog vazduha sa nastankom pulmoloških i kardiovaskularnih oboljenja, kao i sa nekim vrstama raka.
Međutim, mogući zdravstveni problemi usled udisanja lošeg vazduha sežu još dalje na šta ukazuje najnovija studija koju su sproveli istraživači sa Univerziteta u Bristolu.
Njihovo istraživanje, objavljeno u časopisu JAMA Network Open, otkriva vezu između izloženosti zagađenju vazduha u trudnoći i kasnijim mentalnim oboljenima kada beba dostigne adolescenciju.
Istraživači su pokušali da ispitaju dugoročni uticaj izloženosti zagađenju vazduha i buci tokom trudnoće, ranog detinjstva i adolescencije na tri uobičajena problema mentalnog zdravlja: psihotična iskustva (uključujući halucinacije i paranoične misli), depresija i anksioznost.
Tim je koristio podatke od preko 9.000 učesnika iz Bristolske kohortne studije rođenja dece 90-ih godina koja je regrutovala oko 14.000 trudnica između 1991. i 1992. godine i od tada prati živote žena, dece i njihovih partnera.
Povezujući podatke o ranom detinjstvu učesnika sa izveštajima o njihovom mentalnom zdravlju u dobi od 13, 18 i 24 godine, istraživači su mogli da mapiraju kvalitet vazduha i stepen zagađenja bukom u jugozapadnoj Engleskoj u različitim vremenskim tačkama.
Istraživanje je otkrilo da relativno mala povećanja koncentracije finih čestica u vazduhu mogu izazvati češće pojave psihotičnih iskustava i simptoma depresije u tinejdžerskim godinama i ranoj adolescenciji. Naime, svakih 0,72 mikrograma finih čestica (PM2,5) više po kubnom metru tokom trudnoće i detinjstva povezano je sa 11 odsto većim šansama za psihotična iskustva i 10 odsto većim izgledima za depresiju.
Ovo je samo jedan u nizu dokaza koji sugerišu na to da toksični gasovi i čestice iz vazduha mogu doprineti nastanku problema sa mentalnim zdravljem.
Pročitajte još:
- STROŽE MERE ZA SMANJENJE EMISIJA METANA U EU
- SRBIJA JE POTROŠILA SVE PRIRODNE RESURSE ZA OVU GODINU
- DODELJENA PRIZNANJA ZELENI I CRNI LIST ZA ZAŠTITNIKE I ZAGAĐIVAČE ŽIVOTNE SREDINE
Kako zagađenje oštećuje moždano tkivo
Čestice i gasovi iz vazduha putem krvi u kratkom roku dolaze do moždanog tkiva gde mogu ugroziti krvno-moždane barijere, dovesti do pojave neuroinflamacije i oksidativnog stresa.
I druge studije ukazuju na to da zagađenje vazduha može da izazove upale u mozgu, što dalje dovodi do nakupljanja štetnog proteina povezanog sa nastankom demencije.
Naučna istraživanja takođe upućuju na to da zagađenje iz vazduha najčešće pogađa regione u mozgu koji kontrolišu emocije, pa to objašnjava veći stepen pojave anksioznosti i depresije kod ljudi koji naseljavaju zagađena područja.
