Pitanja i izazovi koji se vezuju za održivo i odgovorno poslovanje poznati su više decenija unazad. Veći deo ESG principa o kojima danas slušamo kreiran je kroz različite međunarodne inicijative, sporazume, protokole i događaje tokom proteklih 35 godina. Međutim, percepcija najšire javnosti o tome šta se pod tim tačno podrazumeva, koje alate primeniti, kako biti siguran da smo na pravom putu održivosti – ostavljaju, ponekad, ozbiljne dileme i nedoumice u poslovnoj i u celokupnoj stručnoj javnosti. Zbog toga je potrebno da se sva ova pitanja osvetle kroz prizmu dosadašnjih instrumenata održivosti u poređenju sa najnovijim, koji pred kompanije stavljaju nove zahteve i izazove. O tome u kojim državama su ESG principi počeli ozbiljnije da se shvataju i implementiraju, a gde se Srbija nalazi kada je reč o njihovoj primeni, postoje li sličnosti i razlike između korporativne društvene odgovornosti (CSR) i ESG principa i o drugim važnim aspektima odgovornog i održivog poslovanja, razgovarali smo sa mr Dušanom Stokićem, rukovodiocem Centra za životnu sredinu, tehničke propise, kvalitet i društvenu odgovornost Privredne komore Srbije (PKS).
Kompanije su danas, možda više nego ikada, suočene sa brojnim izazovima, uticajima, poremećajima i rizicima za poslovanje. Sigurnost snabdevanja sirovinama i energijom, novi regulatorni zahtevi, zabrinutost zajednice zbog uticaja na životnu sredinu, zahtevi vezani za ljudska prava i prava zaposlenih, ublažavanje klimatskih promena, dekarbonizacija i digitalizacija, verifikovano izveštavanje o održivosti i slično zahtevaju korenite promene u poslovnom pristupu, strateško planiranje i maksimalno angažovanje svih resursa radi prilagođavanja izmenjenim okolnostima.
– Ponekad se čini da čak i velike kompanije i u svetu i u Srbiji pomalo lutaju prilikom usklađivanja svoje poslovne strategije i politike sa novim okolnostima i zahtevima tržišta, investitora, potrošača, javnosti. Stoga ne treba da čudi zbunjenost, pre svega, malih i srednjih privrednih društava i preduzetnika u pogledu razumevanja termina kao što su ESG, CSR, SDG i posebno načina njihove primene na nivou organizacije. Istovremeno, potrošači i korisnici usluga su tokom vremena izoštrili svoje zahteve i znatno podigli lestvicu svojih očekivanja, koje sada sve više prevazilaze dobru uslugu i kvalitetan proizvod – objašnjava Stokić.
U FOKUSU:
- EFIKASNA PRIMENA PRINCIPA ZELENE GRADNJE, EDUKACIJE ZAPOSLENIH I PARTNERA
- PODRŠKA ZA BOLJI ŽIVOT GRAĐANA I EKOLOŠKI ODGOVORNIJE DRUŠTVO
- CHARGE&GO U 2024. ŠIRI MREŽU NA TRŽIŠTE REGIONA
Primena ESG principa
Kakav pristup imaju države širom sveta prema primeni ESG principa, pokazala je studija objavljena 2021. u Journal of Business Perspective. Studijom su obuhvaćene razvijene zemlje i zemlje u razvoju, a na osnovu dobijenih rezultata klasifikovane su u četiri različite kategorije. U zemlje sa dobro razvijenim ESG okvirom i visokim ESG rezultatima svrstane su Norveška, Švedska, Danska, Finska, Ujedinjeno Kraljevstvo, Belgija i Francuska. Zemlje čiji se ESG okvir ubrzano pobošljava i koje ostvaruju srednje do visoke ESG ocene su Nemačka, Italija, SAD, Australija, Švajcarska, Kanada, Japan, Brazil i Južna Afrika. Sa druge strane, Singapur, Indija, Kina, Filipini, Malezija i Argentina kategorisani su kao zemlje sa ESG okvirom u fazi razvoja. Istovremeno, Rusija, Indonezija, Tajland, Nigerija i Vijetnam klasifikovane su kao zemlje sa okvirom u ranoj fazi zbog relativno niskih ESG rezultata.
Govoreći o Srbiji, naš sagovornik kaže da sve više kompanija postaje svesno potrebe integrisanog pristupa poslovanju, a to znači da briga o aspektima životne sredine, socijalnim pitanjima i aspektima domaćinskog upravljanja organizacijom mora da se tretira podjednako kao i ekonomsko-finansijski parametri poslovanja. Štaviše, dugoročno posmatrano, za održavanje konkurentnosti i održivosti poslovanja presudnu ulogu imaju upravo dokazivanje ključnim zainteresovanim stranama da kompanija prati, meri i unapređuje procese i aktivnosti u pogledu životne sredine, brige o zaposlenima, bezbednosti proizvoda, transparentnosti i dostupnosti poslovnih rezultata.
Kada je reč o tome koji sektori se najčešće vezuju za implementaciju ESG principa, trebalo bi da se istaknu proizvođači automobila koji se obavezuju da će svoja vozila učiniti održivijim, kada je reč o negativnom uticaju na životnu sredinu. Uz njih idu i velike naftne i gasne kompanije koje reaguju na zahtev da industrija ubrzava usvajanje savremenih alata i ulaže u novu tehnologiju kako bi postigla neto nultu emisiju i pozitivan uticaj na ublažavanje klimatskih promena.
Praksa pokazuje da postoje brojne sličnosti, ali i razlike, između koncepta društveno odgovornog poslovanja (CSR) i koncepta koji obuhvata životnu sredinu, društvo i korporativno upravljanje (ESG), a uzimajući u obzir Ciljeve održivog razvoja Ujedinjenih nacija (SDG). U poslednjih dvadesetak godina dosta se radi na promovisanju i primeni CSR-a, poslovnog modela koji je regulisan od strane same organizacije čiji je glavni cilj doprinos društvenoj zajednici i životnoj sredini. Kako objašnjava Dušan, po svojoj prirodi to je samoregulišući koncept zasnovan na kvalitativnim informacijama. Međunarodni standard ISO 26000 – Uputstvo o društvenoj odgovornosti – daje praktične instrukcije organizaciji kako da definiše društvenu odgovornost, kako da prepozna ključne teme kojima će se baviti i kako praktično da realizuje strategiju CSR.
Prema ovom standardu, društvena odgovornost organizacije podrazumeva dosledno poštovanje zakona i propisa (koji mogu biti različiti od države do države), zatim poštovanje međunarodnih normi ponašanja, očekivanja zainteresovanih strana, kao i sopstvenih/internih zahteva, pravila i standarda, a tek kada je sve ovo ispunjeno – može se govoriti o razvoju i primeni društvene odgovornosti od strane organizacije. Ako je CSR kompanije dobro osmišljen i sproveden, on će doprinositi boljem imidžu u javnosti i podizanju ugleda kod ključnih zainteresovanih strana. Najčešći oblik komunikacije u vezi CSR-a organizacije je godišnji CSR izveštaj (ili izveštaj o održivom razvoju), koji može da bude zasnovan na nekoj međunarodno prepoznatljivoj metodologiji (GRI, UN Global Compact, OECD Guidelines itd.). Od ključne je važnosti da organizacije usvoje društveno odgovorno poslovanje na autentičan način, koji je usko usklađen sa strategijom, ciljevima, kulturom i osnovnim vrednostima kompanije, kaže naš sagovornik.
Iako postoje sličnosti između CSR i ESG koncepta, potrebno je razumeti i njihove razlike, i to pre svega u prirodi samog koncepta, merljivosti ciljeva, ocenjivanju materijalnosti i upravljanju finansijski opipljivim rizicima. Ključne razlike mogu da se svedu na dve najvidljivije. Prvo, identifikovanje i upravljanje finansijski opipljivim ESG rizicima i prilikama je ključni deo strategije ESG-a i značajno se razlikuje od CSR-a. Dok je veća verovatnoća da će CSR strategija uskladiti i podržati vrednosti kompanije, informacije koje kompanija otkriva putem ESG izveštavanja zasnivaju se na njihovoj materijalnosti u odnosu na poslovanje i poslovni model kompanije. Drugo, iako inicijative za društveno odgovorno poslovanje (CSR) svakako mogu uključivati merljive ciljeve i izveštavanje, kod ESG-a je to značajno izraženije. Kompanije koje izveštavaju o ESG metrici će morati da prikupe i objave značajan broj kvantitativnih podataka — iako i kvalitativni podaci takođe igraju ključnu ulogu u ESG izveštavanju.
Priredila: Katarina Vuinac
Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ODGOVORNO POSLOVANJE
