Teritoriju male države u srcu Evrope – Slovačke Republike sa oko 5,5 miliona stanovnika više od 40 odsto pokrivaju šume, a po površini je sedma najpošumljenija zemlja u Evropske unije. Slovačka ima upečatljive planinske pejzaže sa mnogo raznovrsnih prirodnih lepota i između Tatri i Dunava smenjuju se visoki planinski vrhovi sa dubokim dolinama, prostrane šume isprepletane livadama i pašnjacima, a brzi potoci ulivaju se u mirne reke. Prirodnu sliku upotpunjuje veoma raznovrsna flora i fauna, koju određuje geografski položaj. Ambasador Slovačke Republike u Srbiji Fedor Rosocha, govori nam o izazovima u oblasti zaštite životne sredine, klimatskih promena sa kojima se u ovoj zemlji suočavaju. Saznajemo koliko energije proizvode iz obnovljivih izvora energije (OIE), kako smanjuju karbonski otisak, čuvaju biodiverzitet, koliki su napredak ostvarili u proizvodnji električnih automobila, kao i kakvu podršku pružaju Srbiji u oblasti zaštite životne sredine.
Brze tehnološke promene i energetska kriza donose nesigurnosti u oblasti zaštite životne sredine i borbe protiv klimatskih promena. Kako se Slovačka suočava sa novim izazovima i koje su najvažnije strategije doprinele da se stabilno suočite sa tokovima u oblasti zaštite životne sredine?
– Problemi životne sredine sve više utiču na privredu, zapošljavanje, kao i kvalitet života stanovnika. Pored toga, kao i čitav svet, i Slovačka je pogođena klimatskim promenama sa vidljivim uticajima, koji će se u budućnosti ozbiljno manifestovati u vidu ekoloških, ekonomskih i zdravstvenih problema. Najveći ekološki izazovi u Slovačkoj su pitanja upravljanja otpadom, kvaliteta vazduha i zaštite staništa i vrsta, uglavnom u šumskim, livadskim i močvarnim ekosistemima. Strateški dokument Envirostrategija 2030 definiše viziju do 2030. godine, uzimajući u obzir moguće i željene buduće razvoje, identifikuje osnovne sistemske probleme, postavlja ciljeve, predlaže mere za poboljšanje postojećeg stanja i sadrži osnovne indikatore rezultata koji će omogućiti proveru postignutih rezultata. Cilj je postizanje boljeg kvaliteta životne sredine i održive cirkularne ekonomije, zasnovane na doslednoj zaštiti komponenti životne sredine i korišćenju što manjeg broja neobnovljivih prirodnih resursa i opasnih materija, što će dovesti do poboljšanja zdravlja stanovništva.
U FOKUSU:
- RECIKLAŽA AMBALAŽE U LIDLU: DONIRAJ ILI UMANJI RAČUN
- SOLARISE PRECIZNO IZRAČUNAVA BROJ PANELA POTREBAN ZA JEDAN KROV
- KUĆE OD BRODSKIH KONTEJNERA
Koliko Slovačka godišnje investira u zaštitu životne sredine, iz kojih sredstava i fondova regulišete ovu oblast?
– Učešće ukupnih troškova zaštite životne sredine u BDP-u dostiže približno 1,5 odsto. Osnovan je Fond za životnu sredinu, preko kojeg država aktivno podržava finansijska ulaganja u zaštitu životne sredine na principima održivog razvoja. Fond je u nadležnosti Ministarstva životne sredine i prvenstveno daje subvencije opštinama, npr. za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, kanalizacije ili sistema za vodosnabdevanje ili projekte za rešavanje klimatskih promena. Među najaktuelnijim projektima kojima se pruža podrška je iskorišćavanje bio-otpada. U periodu 2007–2020. Fond za zaštitu životne sredine je utrošio 723 miliona evra, što predstavlja devet odsto ukupnih rashoda Slovačke za ovu oblast. Više od 40 odsto podrške utrošeno je na izgradnju i modernizaciju vodovodne infrastrukture.
Koliko ste odmakli u realizaciji planova da smanjite emisiju ugljen-dioksida i koji su dalji planovi u tom smeru? Koliko energije proizvodite iz obnovljivih izvora energije na godišnjem nivou?
– Među zemljama Evropske unije Slovačka je jedan od lidera u smanjenju karbonskog otiska, a emisije gasova staklene bašte su u periodu između 1990. i 2021. godine skoro prepolovljene. To je postignuto jednim delom zbog zatvaranja mnogih industrijskih preduzeća koja su bila veliki zagađivači, a takođe i zbog povećanja energetske efikasnosti u celoj privredi i uvođenja strožeg nacionalnog zakonodavstva. Uspostavljanje konkurentne niskokarbonske ekonomije je dugoročni prioritet energetske politike Slovačke. Ključ za postizanje niskokarbonske ekonomije je optimalno korišćenje OIE, nuklearne energije, dekarbonizovanih gasova i inovativnih tehnologija koje će doprineti efikasnom korišćenju izvora energije. U 2021. godini Slovačka je prijavila udeo energije iz OIE na nivou od 17,4 odsto. Proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora iznosila je 7.241 GWh. Najveći udeo imale su hidroelektrane (62,9 odsto), a sledilo je drvo sa učešćem od 18,3 odsto. Solarni fotonaponski sistemi predstavljali su 9,3 odsto, a biogas 6,7 odsto. Učešće iskoristljivosti energije otpada iznosilo je 2,8 odsto. Geotermalna energija je još jedna pogodna opcija za povećanje udela OIE u ukupnom energetskom paketu. Na nekim lokacijama se razvija nekoliko projekata geotermalnih elektrana.
Najveća reka koja prolazi kroz Slovačku je Dunav, jedan od glavnih simbola. Koliko ulažete u očuvanje i zaštitu Dunava? Kako ste regulisali gradnju malih hidroelektrana (MHE) u smislu dugoročnih posledica na životnu sredinu?
– Dunav je važna međunarodna reka koja povezuje mnoge narode i stvara jedinstveno prirodno nasleđe sa nizom organizama zavisnih od vode. Snabdeva kvalitetnom vodom Žitno ostrvo, naš najveći podzemni rezervoar za vodu, koja se koristi za piće. Dunav se ubraja među najvrednije i najugroženije prirodne baštine u Evropi. Zbog toga je izuzetno važno posvetiti pažnju zaštiti i obnavljanju dunavske prirode, očuvanju biodiverziteta, a istovremeno ekonomski koristiti Dunav, u skladu sa evropskim strategijama. Male hidroelektrane su relativno jednostavne, tehnički nezahtevne energetske strukture. Ipak, one se povezuju i sa ozbiljnim ekološkim i socio-ekonomskim uticajima, što uglavnom direktno zavisi od lokacije i tipa hidroelektrane. Naravno, cilj je da se hidroenergetski potencijal vodotoka iskoristi sa minimalnim negativnim uticajem na ekološko stanje vodenih organizama i ekosistema zavisnih od vode. Trenutno je iskorišćeni hidroenergetski potencijal Slovačke na nivou od 57,5 odsto.
Intervju vodila: Mirjana Vujadinović Tomevski
Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ODGOVORNO POSLOVANJE
