Zima u većini krajeva Srbije protiče uz manje snežnih padavina u selima i po obradivim površinama, što može značajno da utiče na prinose biljnih kultura, useva, kvalitet tla i voća. Sneg nedostaje čak i pojedinim stanovnicima u gradovima koji bi se obradovali belim radostima, ali nedostatak snega za poljoprivredna područja i poljoprivrednike predstavlja problem.
U zimskim uslovima je važno da padne sneg, koji svojim izolacionim svojstvima sačuva štetni uticaj od mraza. Međutim, od početka zime u Beogradu i gotovo celoj Srbiji, osim u planinskim krajevima skoro da nema snega, vreme je pretežno sunčano i natprosečno toplo, uz vetar slab do umeren.
Temperatura je 25. decembra dostizala čak 20 stepeni Celzijusa na istoku Srbije. Narednih dana ujutru je, uz ponegde slab mraz po kotlinama tokom dana bilo i natprosečno toplo, uz najnižu temperaturu od minus 1, a najvišu dnevnu do 19 stepeni.
Prema prognozi RHMZ-a, u Srbiji se do 2. januara, ujutru u nizijama, po kotlinama i rečnim dolinama očekuje magla, a danju suvo sa sunčanim periodima i dnevnom temperaturom znatno iznad proseka za ovaj period godine, osim u nižim predelima, gde se magla duže zadrži.
Pročitajte još:
- KOLIKO SE ISPLATI ORGANSKA POLJOPRIVREDA
- POLJOPRIVREDA U UNAKRSNOJ VATRI – RATOVI PODIŽU CENU HRANE, A OBARAJU OTKUP
- NA NJIVAMA MANJE PŠENICE, UPITNI PRINOSI I KVALITET BUDUĆEG RODA
Moguća je promena vremena i oblaci 31. decembra predveče, a u toku noći se očekuje kiša. Može se desiti i da kiša pređe u sneg u Srbiji. Međutim to je kratkotrajno, pa će i januar takođe biti blaži i vlažniji mesec, kao i februar sa malom verovatnoćom za pojavu jakih jutarnjih mrazeva, navodi RHMZ u sezonskoj prognozi. Srednja minimalna temperatura vazduha i u martu imaće vrednosti iznad višegodišnjeg proseka.
Nedostatak snega, mraza i padavina u toku zime utiču na već zasejane useve i kvalitet tla, jer je sneg važan izvoz vode u zemljištu, utiče na plodnost, a njegovim topljenjem voda ulazi u dublje slojeve zemljišta i na taj način se povećava rezerva vode za predstojeću vegetacionu sezonu. Sneg utiče na temperaturu zemljišta u setvenom sloju, u zoni korena, a ako se do kraja ove zime nastavi sa malo ili bez snega, prvi veći posao koji će čekati ratare je prva prihrana.
Blaga zima sa malo snega, nije najbolja za vegetaciju, jer osim što je sneg odličan izolator, sa njegove površine odbije se tri puta više sunčevih zraka nego sa površine tla, pa se sneg sporije zagreva i na taj način kada počne proleće, sprečava se i naglo zagrevanje i buđenje vegetacije.
Visina snega od jednog centimetra može zaštiti biljku pri temperaturi od – jedan stepen celzijusa i što su temperature niže potreban je veći sloj snega. Osnovni klimatski faktori koji određuju mogućnost razvoja određene biljne vrste, njenu produktivnost i kvalitet proizvoda su – toplota, svetlost i vlaga.
Pošto se klimatske promene sve više intenziviraju naučnici kažu da i u narednim godinama možemo očekivati da će godine sa manje snega postajati sve češće i ozbiljnije, treba imati u vidu da će to značajno uticati na useve i poljoprivredne kulture, jer manje snega znači da će manje vode tokom topljenja stići u useve.
Neodgovarajući klimatski uslovi praćeni sušnim periodom mogu ugroziti i kvalitet i razvoj voća, a samim tim može doći i do manjih prinosa. Voćari se ipak ne mogu osloniti u potpunosti na te procene, jer su klimatske promene sve više nepredvidive. Topliji meseci bez padavina, zimi će ubrzati i rezidbu voćaka, koja bi trebalo da se uradi ranije.
Sneg bi dobrodošao i zbog uništavanja glodara, koji veliki problem prave usevima. Glodari se zbog povoljnih vremenskih uslova, koji njima pogoduju prenamnože i mogu naneti ozbiljne štete plodovima, a samim tim i poljoprivrednim proizvođačima.
Energetski portal
