Jezera – jedan od važnijih prirodnih resursa, igraju ključnu ulogu u životima ljudi širom sveta. Vodeni ekosistemi nisu samo izvor pitke vode, već podržavaju poljoprivredu, proizvodnju električne energije, rekreaciju, transport i brojne druge ljudske aktivnosti. Jezera služe kao prirodni rezervoari koji sakupljaju, čuvaju i oslobađaju vodu, pomažući u očuvanju ravnoteže u vodnom ciklusu. Pored toga, bogatstvo biodiverziteta čini ih ne samo ekološki vrednim, već i važnim za ljudsku ishranu i ekonomiju. S obzirom na sve ove uloge, očuvanje jezera i njihovih ekosistema, postaje imperativ za održivu budućnost čovečanstva.
Jedna studija posmatrala je 2.000 najvećih jezera na planeti, pratila je njihova stanja i pomeranja. Prema sprovedenoj studiji Univerziteta Kolorado Bolder, u 53 odsto najvećih jezera primećen je veliki pad nivoa vode u poslednjih 30 godina, a kao jedan od važnijih uzroka navode se klimatske promene. Zanimljivo poređenje jeste da je u periodu od 1992. godine do 2020. godine izgubljena količina vode koja se potrošila u SAD-u za celu 2015. godinu.
Dakle, više od polovine gubitaka vode, studija je pripisala ljudskim aktivnostima i klimatskim promenama. Nemoguće je osvrnuti se na sve primere koji mogu potvrditi tezu da mnoga jezera presušuju i imaju sve manje kapacitete zbog posrednih i neposrednih ljudskih faktora, ali možemo navesti neke od najpoznatijih primera.
Jezero Čad čiji basen dele četiri zemlje, Nigerija, Niger, Kamerun i Čad, ima neverovatan ekonomski značaj, jer vodom snabdeva desetine miliona ljudi. Prema podacima, ovo jezero je 1963. godine imalo površinu veću od 22.000 km², dok se 2008. to svelo na 2.500km². Velike promene desile su se i sa Velikim slanim jezerom, najviše zbog padavina. Mar Čikita, jedno od najvećih prirodnih slanih jezera na svetu, smanjuje se usled korišćenja vode za navodnjavanje i pod uticajem suše.
Pročitajte još:
- OTPOČELO PUŠTANJE PREČIŠĆENE RADIOAKTIVNE VODE IZ FUKUŠIME
- OBRENOVAC TREBA DA DOBIJE POSTROJENJE ZA PREČIŠĆAVANJE OTPADNIH VODA I JOŠ 100 KM KANALIZACIJE
- ZELENO SVETLO ZA GRADNJU POSTROJENJA ZA PREČIŠĆAVANJE OTPADNIH VODA U “TENT B”
Pored dve velike pustinje Karakuma i Kizilkuma koje se nalaze u regiji gde je nekada bilo jedno od četiri najvećih jezera – Aralsko jezero, danas umesto vodene površine postoji 50.000 km² nove pustinje – Aralkum. Jezero je imalo veliki značaj za lokalnu klimu i njeno ublažavanje, ali je proizvodnja pamuka dovela do velikih problema. Da, Uzbekistan je 1988. postao najveći izvoznik pamuka u svetu, ali danas ima novu pustinju. Reke koje su dovodile vodu do jezera, služile su ekonomskoj svrsi, a ogromne količine vode odvođene su na plantaže, dok se jezero smanjivalo za 20cm po godini, a potom i po 60cm. Zapremina jezera je od tada smanjena za 80 odsto, a povećan salinitet ugrozio je floru i faunu. Ovo je jedan od primera ljudskih aktivnosti koje dovode do uništavanja jezera, i primer kako najveće jezera za relativno kratak period mogu postati pustinja.
Jezero Mid je, s druge strane, u problemu zbog posledica klimatskih promena i pratećih suša. Od njegovog rezrvoara zavisi na desetine miliona ljudi, ali su zabeleženi rekordno niski nivoi jezera pre godinu dana. Njegov rezervoar pao je na manje od trećine svojih kapaciteta.
Posledice globalnog zagrevanja potvrđene su i u Boliviji, kada je drugo jezero po veličini u ovoj zemlji, pod nazivom Poopo, presušilo i ostavilo samo pesak iza sebe.
Arktička jezera su takođe u problemu. Poznato je da se taj prostor brže zagreva od ostatka, međutim, topljenje leda ne dovodi do povećanja nivoa jezera, već suprotno.
U našoj zemlji, naročito po Vojvodini, manja jezera su takođe ugrožena. Prošle godine je jezero Majdan ostalo je bez vode, a mnoge životinje bez staništa.
Milica Vučković
