U svom najnovijem Nacionalno utvrđenom doprinosu (NDC) Okvirnoj konvenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (UNFCCC), Republika Srbija se obavezala da će do 2030. godine smanjiti svoje nacionalne emisije gasova staklene bašte za 33,3 odsto u odnosu na 1990. godinu. Ovo smanjenje će se odvijati u svim askpektima privrede, a privatni sektor će imati ključnu ulogu u ispunjavanju ovog ambicioznog cilja.
Koja je uloga privatnog sektora?
Angažovanje privatnog sektora može da pored podsticaja valde mobiliše finansijska sredstva i tehničke sposobnosti, uspostavi saradnju sa civilnim društvom i zajednicom i da razvije inovativne klimatske usluge i tehnologije prilagođavanja. Uvođenje Mehanizma za prekogranično oporezivanje na emisije ugljenika (CBAM) od strane Evropske unije, može da bude značajan pokretač za ulaganja privatnog sektora u Srbiji. CBAM će postepeno uvoditi mere na određene proizvode sa visokim emisijama gasova sa efektom staklene baste (GHG) među kojima su gvožđe, čelik, cement, đubrivo, aluminijum i proizvodnja električne energije. Sistem izveštavanja o emisijama GHG biće uspostavljen početkom 2023. a uvoznici će početi da plaćaju za prekoračenja u odnosu na prosečne vrednosti emisija za iste proizvode proizvedene u EU od 2026.
Koje su prioritetne oblasti za delovanje privatnog sektora?
Emisije gasova sa efektom staklene bašte mogu se smanjiti kroz energetsku efikasnost i korišćenje obnovljivih izvora energije, nisko-ugljenični transport, šumarstvo, vodoprivredu i poljoprivredu i upravljanjem otpadom.
Zašto je energetska efikasnost i korišćenje obnovljivih izvora energije prioritetna oblast?
Kako se navodi u NDC-u Srbije, potrošnja električne energije u zemlji je visoka zbog korišćenja električne energije za grejanje i niskog nivoa energetske efikasnosti. Usklađivanjem sa klimatskim i energetskim okvirom EU 2030 postavljen je cilj da se najmanje 32 odsto proizvodi iz obnovljivih izvora energije, i da se za najmanje 32,5 odsto poboljša energetska efikasnost. Akcije su poboljšanje energetske efikasnosti u zgradama, transportu, industriji, uslugama, rudarstvu, poljoprivredi, proizvodnji iz alternativnih i održivih obnovljivih izvora energije, dekarbonizacija industrijskih procesa i rudarstva i kogeneraciji u sistemima daljinskog grejanja. Potencijalna uloga privatnog sektora uključuje privatna ulaganja u čistiju tehnologiju, proizvodnju, uvoz, distribuciju, maloprodaju i montažu energetski efikasne rasvete, uređaja i industrijske opreme, kao i čistih rešenja za grejanje, učešće u javno-privatnog partnerstva (PPP) za izgradnju postrojenja za proizvodnju solarne energije ili vetroelektrana.
Zašto se niskougljenični transport može smatrati prioritetnom oblasti?
Emisije u sektoru saobraćaja bile su 31,4 odsto veće u 2015. nego što su bile 1990. godine, a smanjenja u ovom sektoru nude značajne mogućnosti uštede sa vozilima koja štede gorivo, upotrebom čistih goriva, alternativnih goriva i električnih vozila. Potencijalna uloga privatnog sektora je da preduzeća uvoze, distribuiraju i prodaju ova vozila i goriva, ali i da investiraju u stanice za punjenje i uvedu korisničke naknade ili model pretplate.
Zašto su šumarstvo, vodoprivreda i poljoprivreda prioritetna oblast?
Srpski NDC ponavlja da su šumarstvo, vodni resursi i poljoprivreda ranjivi na klimatske promene i da će akcije prilagođavanja u ovim sektorima biti ključne. Delovanje je u poboljšanju navodnjavanja, regeneraciji degradiranih šuma, ulaganjima u modifikovane sorte useva, poboljšanju zemljišta za sekvestraciju ugljenika. Privatni sektor može učestvovati u sistemima javno-privatnog partnerstva (PPP) za prodaju usluga navodnjavanja, sadnje drveća, kupovinu i zakup mašina, uvoz, razmnožavanje i prodaju poboljšanih sorti semena i drugo.
Pročitajte još:
Zašto je i upravljanje otpadom prioritetna oblast?
Sektor otpada kao oblast u kojoj se emisije gasova staklene bašte mogu smanjiti identifikovao je Srpski NDC. U 2015. godini, emisije otpada su predstavljale 4,2 odsto ukupnih nacionalnih emisija. Upravljanje čvrstim otpadom u Srbiji se uglavnom zasniva na deponovanju, bez sistema za sakupljanje i tretmanu deponijskog gasa. Može se unaprediti upravljanje otpadom u cilju povećanja reciklaže, izgradnje postrojenja za mehaničko-biološki tretman komunalnog otpada. Privatni sektor može da pruži usluge sakupljanja i upravljanja otpadom, i učestvuje u sistemima javno-privatnog partnerstva (PPP) za deponovanje i sakupljanje deponijskog gasa za korišćenje energije.
Koja je uloga finansijskih institucija?
Komercijalne banke i druge finansijske institucije imaju ključnu ulogu u stavljanju kapitala na raspolaganje za investicije privatnog sektora. Angažovanje finansijskih institucija uključuje investicije privatnog sektora kao izvor sufinansiranja u predlozima projekata ka organizacijama kao što je Zeleni klimatski fond (GCF). Banke sa većinskim srpskim vlasništvom mogu da pokažu više interesovanja za klimatske investicije u zemlji, kao i druge banke.
Međunarodna podrška
Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih Nacija (FAO), uz finansijsku podršku Zelenog klimatskog fonda, pomaže Srbiji da izgradi kapacitete za strateško angažovanje privatnog sektora u aktivnostima za ublažavanje i prilagođavanje klimatskim promenama. Projektne ideje „Jačanje otpornosti srpskih šuma i potencijala zemlje za skladištenje ugljenika kako bi se podržao i pospešio proces dekarbonizacije kroz ulaganja u prilagođavanje i ublažavanje posledica“ i „Poljoprivredni sektor u Srbiji koji je pozitivan i otporan na klimu“ u izradi prioritetnih oblasti, kako bi se iskoristila inovativnost i resursi privatnog sektora Srbije. Ove projektne ideje su dizajnirane da privuku finansiranje međunarodnih izvora, kao što su Zeleni klimatski fond ( https://www.greenclimate.fund/) i drugi finansijeri. U osnovi GCF finansira projekte koji doprinose paradigmi prelaza na nisko-ugljenični razvoj i razvoj otporan na klimatske promene, odnosno koji dovodi do uspostavljanja puta sistemskog i suštinskog smanjenja emisija GHG i povećanja otpornosti na promene klime.
Na 27. Konferenciji UNFCCC-a (COP 27) koja se održala u Egiptu, Srbija učestvuje sa ciljem nadogradnje prethodnih uspeha i identifikovanja međunarodne finansijske podrške za klimatske akcije zemlje.
Izvor: Proglas
