Evropska komisija predložila je uvođenje strožijih pravila o zagađivačima u vazduhu, površinskim i podzemnim vodama, kao i o prečišćavanju komunalnih otpadnih voda.
Zagađeni vazduh u Evropi uzrok je smrti gotovo 300.000 ljudi. Predloženim novim merama broj smrtnih slučajeva koji su uzrokovani nivoima glavnog zagađivača PM2,5 smanjiće se za više od 75 odsto u narednih 10 godina, navodi se na sajtu Evropske komisije.
Nekon što bude počela primena novih pravila, očekuju se velika ulaganja zahvaljujući koristima koja će ta pravila doneti u oblasti zdravlja, uštedi energije, proizvodnje hrane, industrije i biodiverziteta.
Revizijom direktiva o kvalitetu vazduha, postaviće se privremeni standardi Evropske unije za kvalitet vazduha do 2030, koji će biti bolje usklađeni sa smernicama Svetske zdravstvene organizacije, a Evropska unija napraviće korak prema postizanju nulte stope zagađenosti vazduha najkasnije do 2050. godine, paralelno sa nastojanjem da se postigne klimatska neutralnost.
Pročitajte još:
U odnosu na to predlaže se redovno preispitivanje standarda kvaliteta vazduha kako bi bili usklađeni sa najnovijim naučnim dokazima, kao i društvenim i tehnološkim razvojem. Predlaže se i da se godišnja granična vrednost za glavni zagađivač, sitne čestice (PM2,5), smanji za više od pola.
Revizijom će se osigurati da osobe čije je zdravlje narušeno zbog zagađenosti vazduha imaju pravo na naknadu u slučaju kršenja pravila Evropske unije o kvalitetu vazduha. Imaće i pravo da ih zastupaju nevladine organizacije u kolektivnim tužbama za naknadu štete. U predlogu će se razjasniti i pitanja pristupa pravosuđu, efikasnost kazni i boljeg informisanja javnosti o kvalitetu vazduha.
Nacionalnim i lokalnim telima prepustiće se da odrede koje bi konkretne mere želeli da preduzmu kako bi postigli te standarde.
Revidirana Direktiva o prečišćavanju komunalnih otpadnih voda omogućiće Evropljanima da imaju čistije reke, jezera, podzemne vode i mora, a prečišćavanje otpadnih voda učiniće isplativijim. Kako bi se otpadne vode što bolje iskoristile kao resurs, predlaže se težnja postizanju energetske neutralnosti u tom sektoru do 2040. i poboljša kvaliteta mulja kako bi veće količine mulja mogle ponovo da se upotrebe i doprinesu cirkularnoj ekonomiji.
Nove obaveze kao što su povrat hranljivih materija iz otpadnih voda, novi standardi za mikrozagađivače i novi zahtevi za praćenje mikroplastike, doprineće poboljšanju zaštite zdravlja i životne sredine. Obaveza prečišćavanja voda biće proširena i na manje opštine sa 1.000 stanovnika, pored onih sa 2.000 što je do sada bilo.
S obzirom na to da 92 odsto toksičnih mikrozagađivača pronađenih u otpadnim vodama Evropske unije potiče od lekova i kozmetičkih proizvoda, u okviru novog programa od proizvođača će se zahtevati da snose troškove njihovog uklanjanja, što je u skladu sa načelom ,,zagađivač plaća’’.
Na taj način podsticaće se istraživanje i inovacije u području netoksičnih proizvoda, kao i pravednije finansiranje prečišćavanja otpadnih voda.
Na osnovu najnovijih naučnih dokaza, Komisija predlaže ažuriranje liste zagađivača vode koje bi trebalo strože kontrolisati u površinskim i podzemnim vodama. Na ove liste biće dodato 25 supstanci za koje postoji dokazani negativan uticaj na prirodu i zdravlje ljudi.
Osim toga, zbog incidenata, kao što je masovni pomor riba u Odri, Komisija predlaže obavezno slanje upozorenja nakon takvih incidenata zemljama koje se nalaze nizvodno. Predlaže se i poboljšanje postupka praćenja i izveštavanja, kao i olakšavanje budućeg ažuriranja popisa kako bi se držao korak sa naukom.
Navedene predloge razmotriće Evropski parlament i Veće u redovnom zakonodavnom postupku. Nakon donošenja primena će se sprovoditi postepeno, sa različitim ciljevima za 2030, 2040. i 2050, čime će se industriji i telima dati vremena za potrebno prilagođavanje i ulaganje.
Energetski portal
