Los Anđeles će uskoro postati najveći grad u Americi koji će na lokalnom nivou ograničiti upotrebu fosilnih goriva kao deo svoje težnje za rešavanjem klimatskih problema, prenose mediji. Ovo uključuje i zabranu izgradnje novih benzinskih pumpi u gradu.
Marta prošle godine, američki grad Petaluma u Kaliforniji postao je prvi grad koji je zabranio izgradnju novih benzinskih stanica, u težnji da do 2030. godine dostigne karbonsku neutralnost. Ova inicijativa se ubrzo proširila i na druge američke gradove te se i Los Anđeles, iako poznat kao grad koji se u potpunosti oslanja na automobilski prevoz, pridružio ovoj inicijativi nazvanoj Safe cities movement.
Zvaničnici Los Anđelesa su istakli da je donošenje zabrane otvaranje novih benzinskih stanica očigledno rešenje jer niko ne želi dalja zagađenja. Između ostalog, država Kalifornija od 2035. godine prestaje sa prodajom automobila na klasični pogon, a takođe ima cilj da pređe na korišćenje 100 odsto obnovljive energije do 2045. godine.
Na američkim putevima je sve više vozila na električni pogon, izgradnja potrebne infrastrukture je u zamahu i stanice za punjenje elektrifikovanih vozila sve su brojnije. Ipak, statistika pokazuje da u SAD postoji dvostruko više benzinskih stanica po glavi stanovnika nego u EU, tako da su Amerikanci koji imaju vozila na fosilni pogon mirni još neko vreme.
Pročitajte još:
U EU zabrana prodaje konvencionalnih vozila od 2035.
Kada je o Evropi reč, kako prenose agencije, protekli dani su najvažniji u Evropskoj uniji kada su u pitanju automobili i laka komercijalna vozila na klasični pogon. Ministri za zaštitu životne sredine iz 27 zemalja članica EU usaglasili su se oko zabrane prodaje automobila na benzin i dizel od 2035. godine. Ovaj predlog nisu prihvatile Nemačka, Italija, Portugalija, Bugarska, Rumunija i Slovačka. Ove države smatraju da za potpunu zabranu potreban duži period tranzicije i da je realnije da to bude 2040. godina, s tim da se do 2035. smanji emisija CO2 za 90 odsto.
Još važniju stvar predstavlja predlog zabrane prodaje polovnih vozila na klasični pogon, što bi značilo da bi cela EU od 2035. morala da pređe na korišćenje električnih vozila. Ova odluka će sigurno uticati na ubrzanje procesa elektrifikacije kod proizvođača automobila.
Dodatno je propisano da će i do kraja ove decenije proizvođači automobila morati da smanje emisiju CO2 za 55 odsto u poređenju sa 2021. godinom. Oliver Zipse, predsednik Asocijacije evropskih proizvođača automobila ACEA i izvršni direktor BMW Grupe rekao je, „Da budem vrlo jasan: automobilska industrija će u potpunosti doprineti cilju karbonski neutralne Evrope 2050. godine. Međutim, odluka Saveta postavlja značajna pitanja na koja još nije odgovoreno, kao što je kako će Evropa osigurati strateški pristup ključnim sirovinama za e-mobilnost“.
Planirana zabrana bi omogućila Evropskoj Uniji da do 2050. godine bude karbonski neutralna i većinom bez automobila sa klasičnim sagorevanjem.
„Ako EU želi da bude pionir održive mobilnosti, potrebno je da se obezbedi dostupnost tih materijala. U suprotnom, bićemo ponovo u zavisnom položaju“, dodaje Zipse. „Napredovanje tehnologije podrazumeva da vodonik i druga karbonski neutralna goriva mogu da igraju važnu ulogu u dekarbonizaciji drumskog transporta“, rekao je on.
Međutim, da bi se ostvarilo pomenuto smanjenje emisije CO2 za 55 odsto, potrebno je dostići i cifru od 6,8 miliona punjača za EV. Prema trenutnim izveštajima ACEA, više od polovine punjača za EV se nalazi u dve zemlje Nemačkoj (90 hiljada) i Holandiji (60 hiljada). Najmanje punjača ima na Kipru, svega 57. Iako je primetno povećanje stanica za punjenje za 180 odsto u poslednjih pet godina, ukupan broj punjača (307 hiljada) je i dalje nedovoljan. Kada su u pitanju prodajni rezultati EV, u prvom kvartalu 2022. godine u zemljama Evropske unije zabeležena je prodaja gotovo 225 hiljada električnih vozila (BEV), te njihov udeo na tržištu iznosi 10 odsto.
Milica Marković
