Brojke su već sada alarmante – prema podacima Svetskog programa za hranu, čak 811 miliona ljudi širom sveta odlazi na spavanje praznog stomaka, dok je 48,9 miliona ljudi suočeno sa ekstremnim stepenom gladi.
Situacija bi mogla dodatno da se pogorša jer smo svedoci ukrštanja četiri smrtonosna faktora koji utiču na globalno snabdevanje hranom, a to su:
Klimatske promene – suše, poplave, požari i druge prirodne katastrofe uzrokovane klimatskim promenama uništavaju useve i otežavaju bavljenje poljoprivredom.
Nedavni vreli talas koji je pogodio Indiju, u kombinaciji sa ispodprosečnim padavinama, naveo je vladu ove zemlje da obustavi izvoz žitarica i tako zaštiti domaće tržište.
Svetska meteorološka organizacuja (WMO) upozorava da su u maju ove godine u Indiji zabeležene temperature između 45 i 50°C, a predviđeno je da će prosečna temperatura širom ove zemlje porasti za 2,4 do 4,4°C do 2100. godine, piše indijski The Hindu.
Imajući u vidu da je Indija jedan od najvećih proizvođača žitarica u svetu, jasno je da će slaba žetva pogoditi ne samo stanovnike ove zemlje, več i šire.
Pročitajte još:
Sukobi – 60 odsto gladnih u svetu živi u oblastima pogođenim ratom što ukazuje na to da su sukobi verovatno najveći pokretači gladi.
Rat u Ukrajini dodatno je uzdrmao svetsko snabdevanje hranom jer su sukobljene strane ujedno među najvećim svetskim izvoznicima žitarica – Rusija na prvom, a Ukrajina na petom mestu.
Zemlje na koje će se u najvećoj meri odraziti Ukrajinska kriza kada je reč o snabdevanju žitaricama su Somalija, Benin, Laos, Egipat i Sudan, navodi Statista.
Posledice pandemije – Virus COVID-19 dvostruko je pogoršao krizu hrane u svetu, a efekti pandemije vidljivi su i sada, naročito kod najsiromašnije populacije.
Sa nekadašnjih 135 miliona ljudi koji nisu imali stabilan pristup hrani 2019. godine, taj broj tokom pandemije se popeo na 276 miliona ljudi, a do kraja 2022. godine mogao bi da dostigne 323 miliona ljudi, saopštio je Svetski program za hranu (WFP).
Troškovi dopremanja hrane do ugroženih – WFP upozorava da je cena dopremanja hrane do gladnih porasla za 30 odsto u poređenju sa 2019. godinom.
Potrebno je 21,5 milijardi američkih dolara kako bi WFP dopremio hranu do 147 miliona ljudi u ovoj godini, a imajući u vidu jaz između velikih potreba za hranom i resursa koji su “dotakli dno”, mobilisanje sredstava je urgentno.
WFP, međutim, poručuje da isključivo novac nije dovoljan kako bi se okončala kriza hrane i došlo do “nula gladnih”. Neophodno je podjednako uticati na sve pomenute faktore, okončati sukobe i biti dosledan rešavanju klimatske krize kako bi u budućnosti bilo dovoljno hrane za sve, a to je nešto na šta samo svetski lideri mogu da utiču.
Milena Maglovski
