Naša zemlja nastavlja sa ulaganjima u obnovljive izvore energije što podrazumeva i izgradnju kapaciteta za skladištenje zelene energije kao što su reverzibilne hidroelektrane (RHE). Ministarka rudarstva i energetike najavila je izgradnju RHE “Đerdap 3” koji je, kako kaže, jedan od najvažnijih projekata koje Srbija ima u svom novom investicionom ciklusu.
Reverzibilne hidroelektrane rade po principu pumpnog skladištenja električne energije dobijene iz obnovljivih izvora. Kada se na mreži jave viškovi električne energije, tada se voda iz donje akumulacije pumpa u gornju, a kada nastanu manjkovi, najčešće u zimskim mesecima usled nedovoljno sunca ili vetra, onda se voda iz gornje akumulacije ponovo pušta u donju i tada pokreće turbine za proizvodnju struje.
Ministarka se nada da će rumunske kolege biti uključene i u projekat “Đerdap 3”, baš kao što je to bio slučaj sa HE “Đerdap 1’’ koja uspešno radi već pola veka.
Usvojena i planska dokumentacija za RHE “Bistrica”
Vlada Srbije usvojila je na poslednjoj sednici Odluku o izradi Prostornog plana područja posebne namene sistema reverzibilne hidroelektrane „Bistrica” i hidroelektrane „Potpeć”, kao i odluku o izradi Strateške procene uticaja na životnu sredinu za taj projekat, saopštilo je udruženje OIE Srbija.
Prostorni plan će sadržati elemente detaljne regulacije u skladu sa odgovarajućom tehničkom dokumentacijom što će omogućiti njegovo direktno sprovođenje u skladu sa zakonom.
Time je zvanično započeo proces razvoja RHE „Bistrica“ koja je od krucijalnog značaja za razvoj i intergraciju OIE projekata u elektroenergetski sistem Srbije.
Pročitajte još:
50 godina od početka rada HE “Đerap”
Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović ocenila je, povodom obeležavanja 50 godina od početka rada HE „Đerdap 1“, da su Srbija i Rumunija pre pola veka dobile važnu i neraskidivu vezu puštanjem u rad ove hidroelektrane.
“Dok izražavamo zahvalnost inženjerima i svim radnicima u Srbiji i Rumuniji koji su učestvovali u izgradnji HE i omogućili da ona bude jedan od stubova naše energetske bezbednosti, jednako smo svesni obaveze koju imamo mi koji danas upravljamo energetskim sistemima naših zemalja. Imamo obavezu da ulaganjem u revitalizaciju produžavamo životni vek naših zajedničkih hidroelektrana, ali i da gledamo u budućnost, kao što su radili i oni pre nas kada su doneli odluku da uđu u tako veliki i složeni projekat”, naglasila je Mihajlović.
Ona je istakla da su, u momentu kada se cela Evropa i svet suočavaju sa izazovima i krizom i istovremeno sprovode proces energetske tranzicije, potrebni saradnja, zajednički projekti i solidarnost.
Milena Maglovski
