Iako tako ne deluje, čovečanstvo je uveliko zakoračilo u zelenu budućnost – obnovljivi izvori energije sve su dominantniji, na ulicama je više ekoloških vozila, a iz dana u dan otvaraju se nova „zelena“ radna mesta. Da li ćemo u narednim decenijama napokon ugledati zeleniju planetu zavisi od toga koliko ostanemo dosledni na ovom putu, a presudnu ulogu u tome odigraće mladi koji su već sada u poziciji da odabirom profesije daju svoj doprinos ostvarenju ovog cilja.
Program zaštite životne sredine Ujedinjenih nacija (UNEP) nedavno je objavio listu najtraženijih veština koje mogu usmeriti mlade ka odabiru nekog od „zelenih“ zanimanja.
Sistemsko razmišljanje – premda je ova veština poželjna na većini radnih mesta, bila ona „zelena“ ili ne, sistematsko razmišljanje će se iz godine u godinu sve više ceniti kako bismo adekvatno odgovorili na izazove energetske tranzicije. Brojna radna mesta čiji je cilj podizanje efikasnosti, održivosti i iznalaženje uvek novih rešenja biće otvorena u budućnosti, a pojedinci koji su razvili ovu veštinu biće veoma traženi.
Kreativne veštine – roditeljima se uglavnom „diže kosa na glavi“ kada im dete saopšti da namerava da se bavi umetnošću, mada će se i ovaj scenario, sudeći po predviđanjima UNEP-a, uskoro promeniti. Dizajneri, muzičari, reditelji, fotografi, glumci i ostali kreativci koji imaju moć da inspirišu ljude odigraće važnu ulogu u zelenoj transformaciji naše planete.
Nauka – sklonost ka nauci nekada je urođena, a ponekad svoje obrazovanje usmerimo u tom pravcu jer želimo dobro plaćen i stabilan posao. U svakom slučaju, očekuje se da će se nauka još više ceniti u budućnosti, naročito ekologija, hidrologija, geologija, meteorologija, biohemija i druge discipline važne u borbi protiv klimatskih promena.
Pročitajte još:
Najtraženiji „zeleni“ poslovi
UNEP predviđa da će poslovi vezani za obnovljive izvore energije i ekološka vozila, reciklažu i upravljanje otpadom, prostorno planiranje i proizvodnju hrane biti najtraženiji u budućnosti.
Tako će, pored inženjera, biti traženi i radnici na postavljanju i održavanju solarnih panela, vetroturbina i ostalih OIE, a slično važi i za industriju ekoloških automobila koja će otvoriti niz radnih mesta – od naučnika i inženjera do radnika u proizvodnji.
Potražnja će porasti i za arhitektama i inženjerima koji će transformisati gradske infrastrukture poput transporta, upravljanja otpadom i gradnje, kako bi urbana mesta postala održiva i ugljenično neutralna.
Zaposleni u proizvodnji hrane biće izuzetno traženi, ali, da bi se smanjio njen ugljenični otisak,tržište će iz godine u godinu sve više favorizovati održivu poljoprivredu, organsku proizvodnju i urbane farme.
Naravno, tu su i poslovi koji možda nisu usko vezani za zelenu tranziciju, ali čija će popularnost takođe rasti u budućnosti. Kako piše Evergreendimes, neka od zanimanja koja će se najviše tražiti jesu medicinske sestre, programeri, nastavnici, hirurzi, konsultanti, finansijski savetnici, marketing menadžeri i psiholozi.