Proizvodnja obuće zahteva mnogo ulaganja, a potrošači očekuju da poznati brendovi svake godine imaju novu kolekciju, što nije dobro po životnu sredinu zbog nastanka silnog otpada prilikom izrade proizvoda. Ne možemo zanemariti ni činjenicu da mnogi odbacuju garderobu nakon samo nekoliko nošenja ili posle samo jedne sezone, jer taj model više „nije u trendu“.
Proizvođač sportske opreme Adidas, svake godine napravi preko 400 miliona pari obuće, međutim novi planovi ovog brenda otkrivaju da se poznata kompanija okreće novom izvoru materijala.
U Srbiji građani u proseku troše sedam plastičnih kesa dnevno, odnosno 2.555 godišnje, što je više od dve milijarde potrošenih kesa, samo u Srbiji. Šta se dešava u ostatku Evrope? Nije idealno, ali je bolje – u proseku građanin EU potroši oko 500 kesa za jednokratnu upotrebu godišnje , odnosno pet puta manje plastičnih kesa na godišnjem nivou od domaćih potrošača.
Pročitajte još:
Rezultati istraživanja udruženja Surfrider iz Kalifornije pokazuju da svakodnevno u moru završi osam miliona tona otpada. Takođe, 80 odsto zagađenja mora stiže sa kopna, a glavni krivac za to je čovek.
Plastični otpadi u moru stvaraju veliki problem za okolinu, jer zagađuju vodu i škode morskim životinjama i pticama.
Stručnjaci predviđaju da će za 30 godina u našim okeanima biti više plastike nego ribe, dok druga studija procenjuje da je 90 odsto morskih ptica konzumiralo neki oblik plastičnog otpada.
Sada, Adidas pokušava da zaustavi plastiku pre nego što stigne do okeana. Pre šest godina, Adidas se udružio sa ekološkom organizacijom Parley for the Oceans („Pregovaranje sa okeanima“), da bi postigli zajednički cilj – pretvaranje plastike u sportsku odeću. Do sada su postigli ogroman napredak.
Ovo partnerstvo je do sada sprečilo 2.810 tona plastike da dođe do okeana – kako se zapravo prave ove cipele?
Sve počinje na plaži. Parley sa svojim partnerskim organizacijama sakuplja smeće iz priobalnih područja – poput Maldiva. Otpad se zatim sortira, a prikupljena plastika nastavlja svoj put u Adidasovu fabriku za preradu. Adidas koristi plastične boce koje sadrže polietilen tereftalat skraćeno PET, dok čepove i delove koji se ne mogu iskoristiti prilikom obrade, šalje u standardna postrojenja za reciklažu.
Pogon za preradu drobi, pere i dehidrira otpad, da bi se na kraju dobile gomile malih plastičnih ljuspica. Ove ljuspice se zatim zagrevaju, suše i hlade i konačno oblikuju u kuglice. Poliester se obično pravi od nafte. Međutim, Adidas topi pomenute kuglice i stvara novi oblik poliesterskog prediva koje koristi za oblikovanje gornjih delova obuće i odeće.
Svaki deo ove kolekcije napravljen je od najmanje 75 odsto otpada iz okeana. Obuća iz ove kolekcije ispunjava standarde performansi i udobnosti kao i sve ostale Adidasove cipele. Prednost recikliranog poliestera je što koristi manje vode i manje hemikalija, a pomaže i u sprečavanju zagađenja mora i okeana plastikom.
Trenutno više od 40 odsto Adidasove odeće koristi reciklirani poliester, a cilj je da do 2040. godine sav polisester zameni recikliranim.
Možda ste već i videli Adidasovu recikliranu sportsku odeću, a da niste ni primetili razliku. Odeća napravljena od ovog materijala koristi na raznim sportskim manifestacijama širom sveta.
Međutim, nije sav problem zagađenja rešen ovom metodom izrade odeće i obuće – pranje poliesterske odeće može da stvori mikrofiber, koji zatim može da završiti u okeanu. Adidas zato predlaže da kupci ređe peru odeću, koriste hladnu vodu i uključuju samo pune mašine prilikom pranja.
Ovo je samo prvi korak za Adidas – sledeći je cipela koja se može 100 odsto reciklirati i od nje napraviti potpuno nov par obuće. Očekuje se da će ovaj model biti dostupan tokom 2021. godine.
Pored stopostotno reciklirajućih patika, ova kompanija uskoro najavljuje da ćete moći da ugrabite i par veganskih kožnih cipela napravljenih od prilično jedinstvenog materijala: gljiva.
Ovaj proizvođač sportske odeće razvija novi, „čisto biološki“ kožni materijal napravljen od micelijuma (tanke strukture gljiva nalik korenu).
Apsorbujuća, netoksična i vodootporna svojstva micelijuma čine ga zgodnim za korišćenje. Takođe, ovaj materijal je otporan na vatru i prilično dobro izoluje, pa je pogodan i kao potencijalni građevinski materijal.
Uz ovakve ideje velikih kompanija, korak po korak smo bliži održivoj budućnosti.
