Srbija spada u red zemalja sa najvećim ekonomskim troškom nastalim zbog zagađenog vazduha i, prema procenama Svetske zdravstvene organizacije (SZO) još od pre nekoliko godina, taj trošak je jednak trećini srpskog bruto domaćeg proizvoda (BDP). Ova računica se odnosi na troškove nastale zbog prevremenih smrti usled zagađenog vazduha. Ovo je računica SZO iz 2015. godine, prema kojoj je godišnji ekonomski trošak prevremenih smrti usled zagađenja vazduha u zemljama evropskog regiona bio blizu 1.500 milijardi dolara.
Pomenuti podaci čuli su se na prvim javnim konsultacijama povodom donošenja novog Plana kvaliteta vazduha za Beograd koje su organizovali Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) i Beogradska otvorena škola (BOŠ), nakon dva meseca apelovanja na Grad Beograd da pokrene javnu raspravu povodom donošenja ovog Plana koji treba da važi za narednih 10 godina. Na konsultacijama je učestvovao veliki broj zainteresovanih stručnjaka iz različitih sfera, a gore pomenute podatke iznela je dr Elizabet Paunović, ekspertkinja za javno zdravlje.
Ona je podsetila na Deklaraciju UN iz 2015. godine kojom je uticaj zagađenja na život i zdravlje ljudi označen kao jedan od najvećih problema javnog zdravlja u svetu i koja je uspostavila vrlo jasne indikatore koje treba pratiti da bi se ovaj problem rešavao. Najvažnij indikatori koje treba pratiti u cilju smanjenja zagađenja i koji se odnose na sve zemlje su: koliki je procenat populacije koja u svojim domaćinstvima koristi čvrsta goriva, koja je srednja godišnja koncentracija PM2.5 u odnosu na izloženu populaciju i kolika je smrtnost od zagađenja vazduha.
„Ovo su međunarodno usvojeni indikatori i oni moraju biti upotrebljeni i kad se govori o efikasnosti budućeg Plana kvaliteta vazduza za Beograd. Ne samo da se Srbija na to obavezala svojim članstvom u UN, već je ovo i jedini ispravan način praćenja uticaja zagađenja, sa stručnog stanovišta. Ovo je minimum koji se mora pratiti“, istakla je dr Paunović, podsetivši da u prethodnom Planu kvaliteta vazduha, koji je važio od 2016. do sada, nema ovih kriterijuma, iako je Plan donet godinu dana nakon što su usvojeni univerzalni indikatori u celom svetu.
Pročitajte još:
Mirko Popović, programski direktor RERI-ja, izneo je listu preporuka za unapređenje javne rasprave o Planu kvaliteta vazduha za Beograd, na kojoj se nalazi deset predloga, među kojima i: da se uradi detaljna analiza izvora zagađenja, da se utvrdi šta su primarni izvori a ko su najveći pojedinačni zagađivači, da se utvrde kratkoročne i dugoročne mere za smanjivanje zagađenja, sa jasnim rokovima i naznakama ko je odgovoran za realizaciju tih poslova, da se proširi mera automatskog monitoringa kvaliteta vazduha u Beogradu i niz drugih. Pre svega ovoga RERI zahteva od Sekretarijata za zaštitu životne sredine Grada Beograda da podnese izveštaj o realizaciji i ostvarenosti ciljeva iz Plana koji je usvojen 2016. godine.
On je rekao da je ova lista preporuka dokument otvoren za raspravu i najavio da će, nakon novogodišnjih praznika, biti organizovane nove konsultacije, kako bi se i drugi zainteresovani stručnjaci uključili i dali svoj doprinos.
„Kad neće Grad Beograd da organizuje javnu raspravu povodom donošenja novog Plana kvaliteta vazduha za Beograd, i omogući široj stručnoj javnosti da se uključi, onda ćemo to mi sami da radimo“, rekao je Popović.
Ognjan Pantić, koordinator projekata u BOŠ-u, osvrnuo se na ulogu koju su zainteresovana javnost, organizacije civilnog društva, mediji i stručnjaci odigrali u prethodnih par godina, u pogledu podizanja svesti i informisanosti građana Srbije o zagađenju vazduha i doprinosa boljem razumevanju ovog problema. Naglasio je da je veliko interesovanje i pritisak koji su ovi akteri zajednički vršili bio okidač za reakcije nadležnih organa i dosadašnje pomake, ali da je ključno da se nastavi u istom pravcu i da se donošenje odluka o zaštiti vazduha otvori za javnost, naročito u ovom trenutku kada se fokus pomera ka traženju konkretnih rešenja.
Vladimir Đurđević, sa Fizičkog fakulteta istakao je da je neophodno da se Grad Beograd fokusira na manji broj konkretnih mera koje bi doprinele poboljšanju kvaliteta vazduha u gradu, kao i da veoma važno da pored lokalnih planova kvaliteta vazduha država donese Nacionalni plan kvaliteta vazduha, jer tek kada budemo imali jasnu nacionalnu politiku, moći ćemo da pristupimo rešavanju problema na lokalu. Najveća zagađenja dolaze od velikih industrijskih postrojenja i termoelektrana na koje gradovi nemaju skoro nikakve ingerencije, zaključio je Đurđević.
Tokom rasprave bilo je reči i o studiji „Zdravstveni uticaj zagađenog ambijentalnog vazduha u Srbiji – poziv na akciju“, koju su u saradnji sa SZO izradili Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo za zaštitu životne sredine i Institut za javno zdravlje “Dr. Milan Jovanović Batut“ i koja se odnosi na analizu zdravstvenih posledica usled zgađenog vazduha u 11 gradova u Srbiji za period 2010-2015. Prema proceni ovog dokumenta, progresivna redukcija vrednosti PM 2.5 čestica u različitim scenarijima (smanjenje za 5, 10 i 15 mikro grama po metru kubnom na godišnjem nivou) redukovala i broj pre vremena umrlih ljudi u ovih 11 gradova.
Ukoliko bi u Beogradu, na primer, došlo do smanjenja vrednosti PM 2,5 čestica za 5 mikro grama po kubnom metru, imali bismo za oko 400 privremenih smrti manje godišenje. Ako bi se ova vrednost smanjila za 10 mikro grama, spasili bismo skoro hiljadu života godišnje.
S obzirom na to da su u izradi ove studije učestvovali predstavnici Vlade Srbije, jasno je da su svi nadležni organi upoznati sa dramatičnim procenama o broju života koji nestanu zbog povećanog zagađenja.
Izvor: RERI
