Kada ste poslednji put napisali pismo? Verovatno se ni ne sećate. Da li biste uopšte uspeli da ga adresirate bez pomoći službenice u pošti? Nažalost, ja ne verujem da bih. Iako se komunikacija danas uglavnom odvija u digitalnom svetu, poštanske markice su u Finskoj dobile unapređenje. Više nisu isključivo sredstva naplate troškova, već i učiteljice. Gradivo koje predaju izuzetno je važno za svih 7,8 milijardi nas koji trenutno naseljavamo Zemlju.
Idilične, minimalistički dizajnirane nalepnice za pisma sa slikama snega i ptica koji se pod toplotom vaših prstiju pretvaraju u gromove i skelete predstavljaju zapravo upozorenje o poremećajima koje bi izazvao dalji porast temperature. Rezultat su saradnje Finske pošte i studija Berry Creative u cilju povećanja svesti Finaca o tome kakva sumorna sutrašnjica očekuje čovečanstvo ukoliko se proizvodnja gasova sa efektom staklene bašte značajno ne smanji.
Bez obzira na to što nismo u prilici da pod sopstvenim prstima osetimo potencijalnu transformaciju sveta na gore, barem ne na ovaj način, čak i samo predstavljanje inovativnih poštanskih markica treba svima da nam bude lekcija. Šta je njihova pouka? Da su klimatske promene, za razliku od efekta na poštanskim markicama, nepovratan proces, saopštio je studio, kao i da je neophodno njihovo hitno zauzdavanje. Poruka će finskom stanovništvu biti bukvalno dostavljena.
Unapređene finske nalepnice za pisma dolaze u tri različita dizajna, odnosno šest ako ćemo da budemo potpuno precizni. Pre zagrevanja, tu je sneg, tu su ptice, tu su ljudi. Nakon zagrevanja, nema ni snega, nema ni ptica, nema ni ljudi – sneg se pretvara u gromove, ptice izumiru, ljudi migriraju.
Poštanske markice su štampane posebnim mastilom koje reaguje na toplotu, te se tako na površini od otprilike 4 kvadratna centimetra, prstom skriveni od vašeg oka, odvijaju vremenska nepogoda, nestanak životinja i seobe naroda. Simboli su crni, a pozadina se preliva u različitim jarkim bojama koje su izabrane kako bi upućivale na hitnost efikasne borbe protiv klimatskih promena.
Kreativni direktor studija Timo Beri je naglasio da uvek teži da, pored isticanja problema, uputi publiku i na alternativni put unapred. „U ovom slučaju, nema mesta tome“, kazao je on. „Istražio sam različite posledice klimatskih promena na Finsku i izabrao sam tri: sneg koji postaje voda i kiša zimi, gubitak endemskih vrsta i masovna klimatska migrantska kriza“, objasnio je on.
Da Finska nije jaka samo na papiru dokazuje i cilj koji je zacrtala: ugljenična neutralnost do 2035. godine. Ubrzo nakon, zemlja očekuje da će uspeti da sa emisijama ovog štetnog gasa ode u minus. Od mene za to imaju PLUS.
