U ponedeljak 16. septembra predstavljeni su rezultati analize o dostupnosti i kvalitetu informacija o zagađenju vazduha iz lokalnih mreža za monitoring u Srbiji koju je izvršila organizacija Fraktal.
Prema mišljenju glavnog istraživača na projektu Lidije Kesar, javnost u svakom trenutku mora da zna kakav je vazduh udiše, baš kao što zna temperaturu vazduha. Ipak, podaci o tome nisu razumljivi i ne nalaze se lako. „Izveštaji lokalnih samouprava o kvalitetu vazduha su veoma stručno napisani i građani ih teško razumeju, a i potraga za tim izveštajima je iscrpljujući proces“, rekla je Kesar.
Fraktal je osnovan 2001. godine u Beogradu sa misijom unapređenja komunikacije, poverenja i saradnje između ljudi iz različitih sredina. Vođen istom idejom, Fraktal je i realizovao i istraživanje o izveštavanju o kvalitetu vazduha na nivou gradova i opština. Njime su bile obuhvaćene neke od lokalnih samouprava s najgorim kvalitetom vazduha – Valjevo, Kragujevac, Subotica, Sremska Mitrovica, Smederevo, Užice i Kosjerić.
Kako je Kesar objasnila, polazište njihove analize predstavljali su Programi kontrole kvaliteta vazduha čija je izrada, po Zakonu o zaštiti vazduha, obaveza lokalnih samouprava. One su dužne i da preko svojih zvaničnih internet prezentacija svakodnevno objavljuju podatke koje dobijaju iz lokalnih mreža za monitoring vazduha i da omoguće njihovu vidljivost i razumljivost. Međutim, to nije slučaj. Informisanje građana je, na lokalnom nivou, neadekvatno i neblagovremeno.
Fraktalovci su utvrdili i da postoje prekidi u merenju iz često banalnih razloga poput toga da se merenja ne vrše vikendom i za vreme državnih i verskih praznika zato što osoba koja mora da uzme uzorke ne može pristupi opremi pošto su institucije u kojima se ona nalazi – zaključane. Tokom decembra, kada je zagađenje najviše, Smederevčani ostaju uskraćeni za informacije o stanju vazduha zato što se tada servisiraju merni uređaji. Ovim se, konstatovala je Kesar, onemogućava ozbiljnija analiza i planiranje odgovarajućih mera i rešenja za ublažavanje problema.
Direktorka Fraktala Ana Ranković je istakla da je istraživanje bilo motivisano potrebom da se aerozagađenje sagleda iz perspektive običnih građana. „Istraživanje je rađeno oko pola godine i usmereno je na trenutnu situaciju, a ključno je da se, nakon dobijenih podataka, predlože mere i nađu rešenja za smanjenje zagađenja“, kazala je ona.
Mere i rešenja su sve dostupnije, a na državi je da odluči da li je spremna na veća ulaganja na tom polju, dodala je Ranković.
„Iako kritikovana od strane stručne zajednice u pogledu preciznosti i tačnosti interpretacije, pojava stranih globalnih platformi i aplikacija poput Air visuala, koje u realnom vremenu pokazuju vrednosti zagađenja svuda na planeti, dovelo je problem zagađenja u Srbiji u žižu pažnje javnosti. Stvari postaju globalno vidljive. Poražavajuće je što se nalazimo u situaciji da pratimo stanje vazduha preko stranih izvora te da se problem aerozagađenja najčešće relativizuje izgovorima da to nije nova situacija, da su PM čestice problem svuda u svetu, kao i da je jasno i opšte prihvaćeno da se u grejnoj sezoni njihove vrednosti strašno povećavaju“, smatraju Fraktalovci.
Fraktal je istraživanje sproveo u okviru projekta „Za bolji kvalitet vazduha kroz transparentno i odgovorno upravljanje podacima“, podržanog od strane Delegacije Evropske unije u Srbiji, a posredstvom partnerskih organizacija BIRODI, Partneri za demokratske promene Srbija i Pravni skener i njihovog krovnog projekta Budućnost slobode informacija u Srbiji.
