Privredni sud u Zaječaru doneo je osuđujuću presudu i kaznio kompaniju “Ziđin Bor Koper”, jer je izgradnju i radove na proširenju topionice bakra u Boru započela bez saglasnosti na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu. Zbog tog prestupa kompanija je kažnjena sa svega 200.000 dinara, a odgovorno lice sa 30.000 dinara.
U istom postupku, kompanija je proglašena odgovornom i zbog toga što je sprovodila aktivnosti bez integrisane dozvole, najvažnije dozvole u oblasti zaštite životne sredine, za šta je kažnjena sa skromnih 250.000, dok je odgovorno lice kažnjeno sa 30.000 dinara.
Kompanija „Ziđin“ i njeni predstavnici su pred sudom u potpunosti priznali izvršenje dela na koja je RERI ukazao tužilaštvu prijavama iz septembra i novembra 2021. godine, dok je predstavnik kompanije „Ziđin“ naveo da su postrojenja puštena u rad bez neophodnih dozvola jer je tako zahtevano. Dodatno, predstavnici kompanije „Ziđin“ izjavili su na sudu da su pri puštanju u rad svih postrojenja bili svesni kršenja zakona. Pored tužilaštva, i Ministarstvo zaštite životne sredine je takođe, u više navrata, od strane RERI-ja bilo obavešteno o navedenim nezakonitostima. Uprkos saznanjima da ne poštuju ključne zakone koji obezbeđuju zaštitu životne sredine, resorna ministarka je u zvaničnim posetama Boru pohvalila izgradnju postrojenja, kompanije koja je u tom trenutku poslovala i bez integrisane dozvole.
“Kazna od svega 450.000 dinara ne može biti zadovoljavajuća, međutim prema našim saznanjima, ovo je prvi put da je neka kompanija u sudskom postupku kažnjena zbog izgradnje i sprovođenja aktivnosti bez procene uticaja na životnu sredinu. Ovakve postupke ne bi trebalo da pokreću organizacije civilnog društva, već nadležni organi, pre svega inspekcija unutar Ministarstva zaštite životne sredine, koja je i ovog puta propustila da postupa u skladu sa svojim ovlašćenjima”, ističe advokat RERI-ja Ljubica Vukčević.
Pročitajte još:
RERI podseća da je, za svako delo ponaosob, zaprećena kazna u iznosu od 150.000 do 3.000.000 dinara, a da je kompanija kažnjena sa svega 200.000, odnosno 250.000 dinara.
Ovako niskim novčanim kaznama dovodi se u pitanje njihova svrsishodnost, jer je očigledno da propisani novčani iznosi ne odvraćaju kompanije od ponavljanja dela, naprotiv, motivišu ih da nastave sa nezakonitom i štetnom praksom, istovremeno podstičući druge kompanije da se ponašaju na isti način.
Naročito zabrinjava i kontinuitet u nezakonitom postupanju inspekcijskih organa Ministarstva zaštite životne sredine, koje uprkos saznanjima o nezakonitim praksama uporno odbija da pokreće postupke koji bi rezultirali kažnjavanjem ove kompanije.
Podsećamo da je značaj postupka procene uticaja na životnu sredinu u tome što on predstavlja preventivni mehanizam zaštite životne sredine, u kojem se identifikuju uticaji konkretnih projekata na životnu sredinu, zdravlje i dobrobit ljudi, kao i načini da se ti uticaji spreče, smanje ili neutrališu. Sa druge strane, integrisanim dozvolama se obezbeđuje sveobuhvatna zaštita vazduha, vode i zemljišta od zagađivanja, kao i da veliki zagađivači posluju u skladu sa visokim standardima zaštite životne sredine i time ne pričinjavaju štetu zdravlju i životnoj sredini.
Izvor: RERI
