Slatkovodna riba u Srbiji se uzgaja na površini od oko 13.000 hektara, od čega je većina ribnjaka u Vojvodini, posebno šaranskih. Meso rečnih riba poznato je kao biološki izuzetno vredno, no da li je bezbedno za ljudsku ishranu? Prema onome što saopštava Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS), imamo razloga za veliku zabrinutost.
Decembar je period Božićnjeg posta i posnih slava kada brojna domaćinstva u Srbiji kupuju ribu. Najveći postotak rečne ribe dolazi sa velikih šaranskih ribnjaka koji su ujedno i delovi lovišta. Na ovim ribnjacima, koji su izuzetno vredna staništa ptica močvarica, decenijama se love ptice poput liski, pataka i gusaka. Na njih se puca olovnom sačmom koja potom dospeva u vodu i okolno zemljište. Jednom kada se nađe u vodi, olovo lako ulazi u lanac ishrane i dospeva u riblja tkiva.
„Olovo je visokotoksičan metal koji izaziva tešku anemiju i utiče na nervni sistem, krvotok, jetru i bubrege. Trovanje olovom izaziva letargiju, slepilo, paralizu pluća i crevnog trakta, napad i smrt, kako kod životinja, tako i kod ljudi“, navode u Društvu za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
Pročitajte još:
Prema istraživanju koje su ornitolozi iz DZPPS uradili u Srbiji se godišnje u ribnjake, jezera i reke ispuca oko 5,5 tona olovne sačme! Na ovaj način svake godine više od 20 miliona novih kuglica olova dospeva u životnu sredinu, čime se ugrožava javno zdravlje i bezbednost građana.
„Umesto biološki vredne i zdravstveno bezbedne hrane u naše tanjire iz ribnjaka može da stigne meso kontaminirano opasnim materijama. No, to nije kraj svim nevoljama. Ptice močvarice poput labudova, gusaka i pataka hrane se filtrirajući hranu sa dna i često pojedu olovnu sačmu koju zamene za kamenčiće koji su im potrebni za varenje hrane. Olovo ostaje u njihovim voljkama, ili se kroz svarenu hranu usvaja u organizmu, oštećuje im zdravlje i neretko se završava smrtnim ishodom“, tvrdi Milan Ružić, izvršni direktor DZPPS.
Brojne naučne studije širom sveta ukazuju na štetnost olova u životnoj sredini, pa je ovaj problem dobro poznat stručnoj javnosti. Sa ciljem da se sačuva ljudsko zdravlje, kvalitet voda i životi miliona divljih ptica vlade država širom Afrike, Evrope, Bliskog Istoka, Srednje Azije i Grenlanda 1996. godine usvojile su međunarodni Sporazum o očuvanju afričko–evroazijskih migratornih ptica vodenih staništa (AEWA) koji, pored ostalog, predviđa zabranu korišćenja olovne sačme na vodenih staništima.
Republika Srbija je AEWA sporazum usvojila i uredila posebnim zakonom tek u oktobru 2018. godine, no nije poznato da li su od tada preduzete bilo kakve mere za smanjenje ili sprečavanje korišćenja olovne sačme na našim vodama.
„Pozivamo građane na oprez, a proizvođače ribe na zabranu korišćenja olovne sačme na ribnjacima na kojima se proizvodi hrana za ljudsku upotrebu. Naše zdravlje nema cenu, niti imamo rezervnu životnu sredinu od koje u potpunosti zavisi naš opstanak i blagostanje“, apeluju iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
Izvor: DZPPS
