Srbija je od Evropske komisije dobila zeleno svetlo za otvaranje klastera 4 – „Zelena agenda i održiva povezanost“. Taj klaster objedinjuje poglavlja vezana za transport, energetiku, transevropske mreže, zaštitu životne sredine i klimatske promene. U Vladi ističu da je naša Zelena agenda usaglašena sa evropskim propisima u toj oblasti.
U proteklih godinu dana Srbija je zaokružila zakonski okvir u oblasti rudarstva i energetike.
Novim Zakonima o obnovljivim izvorima energije i energetskoj efikasnosti i racionalnoj potrošnji energije, pruža se i pomoć građanima, kakvu Evropska unija daje godinama za izolaciju, zamenu stolarije, kotlova za grejanje i omogućavanje domaćinstvima da sama proizvode struju iz solarnih panela.
Javna energetska preduzeća se reformišu – iz EPS-a je izdvojen elektrodistributivni sistem, a u „Srbijagasu“ razdvojena je delatnost transporta od distribucije gasa.
„Doneli smo plan o strateškim rezervama nafte koje treba da budu 61 dan, danas su one 29 dana u Srbiji. Dakle, krenuli smo sa tim nekim strukturnim promenama koje su jako važne i predstavljaju korak ka otvaranju tržišta. Ne može Srbija da bude u energetskom smislu zatvorena, ona je tranzitna država, mora da se energetski razvija, ali zdravo, upravo kroz Zelenu agendu“, navodi Zorana Mihajlović, ministarka rudarstva i energetike.
I u resoru životne sredine kažu da su zakone uskladili sa evropskim, a u okviru Zelene agende razvijaju četiri stuba aktivnosti: prvi – donet je dugoročni Zakon o klimatskim promenama i u toku je izrada 11 pratećih podzakonskih propisa, drugi – trogodišnji „Program cirkularne ekonomije“, a treći – donet je i Zakon i Program zaštite prirode.
Pročitajte još:
„Četvrti stub Zelene agende je aerozagađenje i zagađenje vode i zemljišta. Tu se priprema Akcioni program za period 2021. do 2023. Program koji će dati monitorig kontroling sisteme kako ćemo da predupredimo aerozagađenje u budućem periodu“, navodi Jelena Tanasković, državna sekretarka u Ministarstvu zaštite životne sredine.
„Nema više energetike bez ekologije“
Zelene investicije su skupe, a u oba ministarstva tvrde da su ulaganja dobro isplanirana.
„Znate da je Srbija prva zemlja koja nije u Evropskoj uniji koja je izdala obveznicu od milijardu evra. Ta sredstva će biti iskorišćena za kapitalne zelene projekte, projekte za prečistače otpadnih voda, za kanalizacionu mrežu, reciklažne centre, za pijaću vodu“, navodi Tanaskovićeva.
Zorana Mihajlović navodi da je Zelena agenda potpuno novi model rasta. „To znači kako da imamo energetsku bezbednost, dovoljne količine energije i energenata po održivim cenama poštujući sve standarde zaštite životne sredine. Nema više energetike bez ekologije. To mora da bude zajedno“, navodi Mihajlovićeva.
U okviru klastera četiri je i unapređenje srpskog transportnog sistema, posebno razvoj železničkog saobraćaja, koji se smatra održivim ekološkim prevozom robe i putnika.
Izvor: RTS
