Sada, kada je borba protiv klimatskih promena u punom jeku, sva eko-rešenja su više nego dobrodoša. Iako su do sada eko-inovatori osmislili niz biorazgradivih proizvoda i proizvoda od recikliranih materijala, to ne rešava jedan od vodećih problema savremenog doba – problem velikih gradova koji tradicionalno pate od manjka zelenila i viška izduvnih gasova.
Na sreću, ima onih koji su i na to mislili pa su predstavili takozvane „zelene zgrade“. Ove zgrade napravile su pravu revoluciju u svetu jer deluju kao savršeno rešenje za urbane sredine koje žude za kiseonikom.
Iako ne mogu da se odlučim da li zelene zgrade, čiji se prozori i fasada jedva naziru od biljaka, imaju savremeni ili postapokaliptični izgled, možemo reći da su u estetskom smislu pravo osveženje usred gradskog sivila.
Ali na stranu estetska vrednost ovih zgrada. Ono što treba da nas interesuje jeste da li zelene zgrade imaju sve one ekološke vrednosti za koje javnost veruje da ih imaju.
Teško je poverovati da ovaj projekat koji deluje savršeno, gotovo bezgrešno, ima neku falinku.
Ipak…
Inovativno? – svakako; Održivo? – ne baš
Hajde da krenemo od toga kako su ove zgrade uopšte nastale?
Da bi se zagađenje u gradovima smanjilo, italijanski arhitekta Stefano Boeri osmislio je luksuzne zgrade koje u svom sklopu imaju pravu urbanu šumu. Na krovovima se neizbežno nalaze solarni paneli, a biljke štite stanare od prašine i buke, uz to apsorbujući CO2 i oslobađajući kiseonik.
Uz sve to, ove zgrade čuvaju biološku raznovrsnost jer predstavljaju oazu za veliki broj ptica i insekata. Iako za ideju dajem desetku, zelene zgrade nisu zamena za šumu. Ovde ćemo se na trenutak zaustaviti.
Upravo sam odgledala promo spot za dve zelene zgrade u Milanu, a tekst kaže kako je jedan toranj jednako 3 hektara šume! Ma nije valjda?!
Predstavljanje ovakvih projekata kao alternativu za prave šume je potpuno suprotno od ekološki savesnog postupanja. I ne samo to, ovo je i potencijalno opasno jer se javnost može zavarati da je u redu uništiti šumu, a onda na istom tom mestu izgraditi zelenu zgradu.
Prava šuma je ona koja funkcioniše bez ljudske intervencije, ili su te intervencije svedene na minimum. Prava šuma predstavlja samoodrživ ekosistem koji čine biljke, životinje i zemlja, a za beton, staklo i čelik od kojih su izgrađene zelene zgrade, u pravoj šumi nema mesta.
Tvorci zelenih zgrada hvale se kako ovi projekti doprinose očuvanju živog sveta, ali ni probližno onoliko koliko to čini prava šuma. Pojedine vrste insekata i ptica zasigurno će posećivati krošnje zelenih zgrada, ali za plašljive vrste koje su osetljive na buku ove zgrade ne mogu biti dom.
Dakle, da li upija CO2, štiti od buke i prašine – da, ali prvenstveno stanare ovih zgrada. Za ostale stanovnike grada bilo bi mnogo bolje saditi parkove ili prave šume.
Da li je zelena zgrada alternative za pravu šumu? Jedno veliko i striktno NE.
Stanari su eko-elita
Da me ne shvatite pogrešno, svako je bolje imati zelenu luksuznu zgradu, nego samo luksuznu zgradu, ali ovo nije održivo rešenje za veliki broj ljudi.
Pre svega, jer ovi projekti mnogo koštaju. Nema sumnje da u zelenim zgradama žive bogati koji u hladu gustih grana i uz pesmu ptica piju svoju jutarnju kaficu.
I još nešto, ove zgrade zahtevaju redovno održavanje u vidu zalivanja, orezivanja i prskanja. Iako mi je drago što zelene zgrade na ovaj način otvaraju nova radna mesta, jasno vam je da mali broj ljudi to može da priušti.
Neekološki materijali za ekološku zgradu
Ostaje i da se pozabavimo materijalima koje se koriste za izgradnju ovih zelenih zgrada. Primetićete da ove zgrade imaju dosta stakla, betona i čelika, a svi navedeni materijali dobijeni su iz prljavih procesa, uz veliku emisiju štetnih gasova.
Takođe, materijali koji se koriste nisu dugog veka, pa ih je potrebno redovno menjati. Recimo, staklo na popularnim staklenim zgradama koje su postale simbol luksuza i sofisticiranosti, potrenmo je menjati na oko 30 godina. Kada ovaj kratak vek modernih zgrada uporedimo sa kućama iz 13. veka, jasno vam je da grešimo u arhitekturi i odabiru materijala.
Sve ovo deluje kao jedan pokušaj da se imaju i jare i pare (da ne upotrebim jedan drugi izraz popularan na našim prostorima) tako što će se očuvati zdrava životnu sredinu bez odricanja od savršenog luksuza.
Ipak, verujem da za je za prave promene u borbi protiv klimatskih promena potrebno malo više odricanja, kao i pažljiviji pristup sličnim eko-projektima kako se ne bi prouzrokovala dodatna šteta.
Iako naizgled deluje da su u priči o zelenim zgradama svi dobitnici – životinje, jer imaju svoje stanište, građani jer dobijaju čist vazduh i lepe stanove, a investitor jer zarađuje veliki novac, od svega navedenog, samo investitor i stanari ovih luksuznih objekata imaju koristi.
Milena Maglovski
