Zaštita biodiverziteta ključna za borbu protiv gladi

Foto-ilustracija: Pixabay

Bez većih ulaganja u zaštitu biodiverzita neće biti mogući održivi razvoj i iskorenjivanje gladi, rekao je čelnik Međunarodnog fonda za poljoprivredni razvoj (IFAD) i najavio veću podršku za mala gazdinstva koja imaju bogatiji biodiverzitet od velikih farmi.

„Biodiverzitet je temelj zdravih i održivih sistema hrane„, rekao je predsednik IFAD Žilber Ungbo (Gilbert F. Houngbo) pred Svetski kongres o konzervaciji Međunarodne unije za konzervaciju prirode (IUCN) koji počinje danas u Marseju.

„Od zaštite oprašivača do poboljšanja plodnosti tla i izgradnje otpornosti na efekte klimatskih promena, biodiverzitet je od ključnog značaja za rešavanje problema globalne gladi. Moramo da povećamo naša ulaganja u zaštitu biodiverziteta pre nego što bude prekasno. Naša budućnost zavisi od toga“, istakao je Ungbo.

IFAD je objavio da će 30 odsto svog finansiranja na polju klime do 2030. usmeriti u podršku „prirodnih“ rešenja u malim gazdinstvima.

Ta „prirodna“ rešenja, odnosno rešenja zasnovana na prirodi, podstiču proaktivnu konzervaciju, upravljanje i obnovu ekosistema i biodiverziteta kako bi doprineli odgovoru na izazove u oblastima klimatskih promena, bezbednosti hrane i vode i zdravlja ljudi.

„Seoske zajednice i poljoprivrednici sa malim gazdinstvima imaju značajnu ulogu. Oni zavise od biodiverziteta ali su i njegovi važni čuvari jer uzgajaju širi spektar vrsta nego što se uzgaja na velikim farmama“, rekao je predsednik agencije UN za podršku poljoprivredi u zemljama u razvoju.

Investicije u rešenja zasnovana na prirodi imaju za cilj promovisanje zdrave biosfere, povećanje produktivnosti i unapređenje bezbednosti hrane, ishrane i otpornosti na promene klime, naveo je IFAD.

Kako se dodaje, unaprednje biodiverziteta na malim farmama za rezultat će imati i zdravo i produktivno tlo koje prikuplja više ugljenika.

IFAD navodi i da osam od deset najsiromašnijih ljudi u svetu živi u seoskim sredinama i njihovo preživljavanje  najviše zavisi od poljoprivrede.

Ističe se i da je broj gladnih u svetu dramatično povećan u 2020, na 811 miliona ljudi.

Na Svetskom kongresu o konzervaciji okupiće se predstavnici vlada, civilnog društva i kompanija, kao i  naučnici, a na panelu na kome će učestvovati Ungbo govoriće i predsednica Evropske centrale banke Kristin Lagard.

Izvor: Beta/EURACTIV

slični tekstovi

komentari

izdvojene vesti