Ukoliko ste imali priliku da posetite Sloveniju, sigurno ste primetili da nigde nema razbacanog papira i otpadaka, sve zelene površine su uređene i ono što je mene posebno oduševilo jeste cveće koje se može videti gotovo na svakoj terasi i prozoru. Čini se da u ovoj zemlji posebnu pažnju posvećuju prostoru u kom žive i da zaista vode računa o životnoj sredini i njenoj zaštiti. Za to su najzaslužniji građani koji o svemu brinu, ali i nevladine organizacije koje su tu da pomognu i ukažu na greške i propuste.
Zveza ekološki gibanj Slovenije – ZEG je udruženje ekoloških pokreta čiji je zajednički cilj razvoj i zaštita životne sredine. Osnovano je 2002. godine i trenutno objedinjuje 11 ekoloških pokreta i pet neprofitnih institucija.
„Godine 1992. osnovano je udruženje pod nazivom Slovenački ekološki pokret – SEG, koje je za nekoliko godina dobilo 2.600 članova. Udruženje ekoloških pokreta – ZEG je osnovano 1997. godine, postalo je nosilac osnivanja udruženja u Sloveniji i od 1997. do 2002. godine pomoglo u osnivanju i registraciji 15 udruženja. Naš cilj je zaštita životne sredine. Za nas radi veliki broj inženjera, doktora, magistara, stručnjaka iz mnogih oblasti koji su nam uvek na raspolaganju. Oni nam pomažu da spremimo stručna mišljenja, primedbe i sve ono što nam je neophodno kada dajemo predloge za neke zakone i slično”, objašnjava Karel Lipič, predsednik Zveza ekološki gibanj Slovenije.
ZEG u fokus svojih delatnosti stavlja četiri područja: upravljanje otpadom, zaštitu kvaliteta vazduha, zaštitu voda i štetna zračenja. „Naravno da pažnju posvećujemo i drugim, važnim oblastima, a sve nas naročito zanima pitanje energetike. Osim toga, posebno se osvrćemo na obrazovanje, posebno najmlađih, i aktivno učestvujemo u realizaciji projekta Eko škola. Sarađujemo sa Vladom i ministarstvima, Privrednom komorom, nadležnim institucijama. Dobili smo poseban status, te svake godine predajemo izveštaje nadležnima jer aktivno učestvujemo u rešavanju velikih 29 problema u Sloveniji. Nadziremo izgradnju odlagališta za visoko aktivni otpad iz nuklearne elektrane. Takođe učestvujemo u izradi zakona za bolji život ljudi koji žive u blizini industrijskih objekata koji mogu da utiču na zagađenja”, kaže naš sagovornik.
U fokusu:
O Zakonu o zaštiti životne sredine Slovenije puno se pričalo, a ZEG je aktivno učestvovao u njegovoj izradi. Članovi ZEG-a su prošle godine bili govornici u Javnoj raspravi, dok su ove predali još jednu primedbu koja se odnosi na područje rada sa otpadom i zaštitu voda. Od početka su pratili kako teče izrada zakona, a učestvovali su i u izradi nacrta i davali stručne predloge i primedbe.
Problem otpada
Iako u Sloveniji nema otpada, bar ne onog vidljivog, ova zemlja ima velikih problema kuda sa njim. Intenzivno prate šta i kako se radi u Hrvatskoj, kao i u zemljama regiona, kada je ovome reč. Posebno se osvrću na problem plastične ambalaže, odnosno plastičnog otpada.
„U Hrvatskoj je do neke mere razvijen sistem kaucije, ali njihova rešenja nisu donela velike rezultate. Zato planiram da na savetovanju koje će biti organizovano u oktobru ove godine, od njihovih predstavnika čujem kako sistem funkcioniše, da bismo uvideli kako bismo mogli da ga primenimo kod nas”, ističe Karel.
U Sloveniji postoji razvijen sistem kada je reč sakupljanju komunalnog otpada. Dobar deo se reciklira, ali treba trajno rešiti problem njegovog odlaganja. U ovom udruženju rešenje vide u izgradnji spalionica, koje bi rešile ovaj problem, ali i obezbedile siguran izvor toplotne energije. Spalinonice bi bile građene po uzoru na one koje postoje u Beču, Nemačkoj, Italiji i Švajcarskoj.
„Borimo se za to da dođe do industrijske prerade otpada, a u Sloveniji je određeno pet lokacija za izgradnju spalionica. Naravno da ima i onih koji su protiv njihove izgradnje, ali mislim da to donosi veliku štetu, kako ekonomiji, tako i industriji. Jedna će biti izgrađena u Ljubljani, jedna u Mariboru i još tri na drugim mestima. Za spalionicu u Ljubljani su pripremljena sva dokumenta. Izgradnja bi trebalo da počne početkom sledeće godine i trebalo bi da bude završena do 2024. godine. Kada je reč o Mariboru, dokumentacija je spremna i očekujem da će i ona biti izgrađena do 2024. Njihovom izgradnjom biće rešeno 60 do 70 odsto otpada u Sloveniji. Naravno, prilikom izgradnje spalionica mora da se koristi najsavremenija tehnologija, one ne smeju da zagađuju vazduh i životnu sredinu, a moraju da daju električnu i toplotnu energiju”, ističe Karel Lipič.
U svom radu uvek se vode dobrim primerima iz drugih zemalja, a stručna savetovanja im daju odgovore na pitanja koja ih muče. Naš sagovornik ističe da su osnova svega dobri zakoni, ali i njihova dobra primena. Posebno se osvrće na to da su u celom sistemu najvažnije opštine i način na koji one primenjuju zakone.
Priredila: Milica Radičević
Tekst u celosti možete pročitati u Magazinu Energetskog portala OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE.
