Pre nekoliko dana Gradska kancelarija za strateško planiranje i razvoj Grada Zagreba na društvenim mrežama pohvalila se infografikom kojom ponosno ističe da zelene površine čine 75,3 odsto površine Grada Zagreba. Prema tom podatku Zagreb je očito „zeleniji“ i od samog Beča – „najzelenije prestolnice sveta“, koji, eto, jedva godinama uspeva zadržati konstantan udeo zelenih površina od preko 50 odsto.
Stvarna slika zagrebačkog zelenila, kao uostalom i celog grada, ipak je daleko od ulepšane slikovnice gradske uprave i stanja kakvo ona želi prikazati. Ne znamo jesu li u navedene površine u zagrebačkoj gradskoj upravi uračunali sva posečena stabla i devastirane zelene površine u središtu grada koje nemilice koriste kao kulise raznih događanja, a zavisno od potrebe i kao besplatno parkiralište. Nejasno je jesu li se hteli pohvaliti i onim stablom posečenim radi postavljanja terase jedne poslastičarnice u Masarikovoj ulici, koje još nije vraćeno uprkos obavezujućoj odluci koju su sami doneli, kao ni malim vrtovima koje građani i građanke umesto komunalnih službi sami uređuju i zbog čega se prekršajno progone.
Međutim, zelenu površinu u zagrebačkoj četvrti Knežija, na uglu ulica Davorina Bazjanca i Ludovika Zelenka, ipak su već „otpisali“. Naime, na toj je površini najavljena izgradnja osmospratnice sa 60-ak stanova za koju je krajem juna ove godine Grad Zagreb izdao lokacijsku dozvolu, a koja je za tako veliku zgradu jednostavno premala. Proteklih nedelja stanovnici Knežije ujedinili su se protiv planirane izgradnje, osnovali Fejsbuk grupu Knežija brani park, a od 28. jula organizovali i potpisivanje peticije protiv izgradnje ovog stambeno-poslovnog objekta koji bi sa svojih osam spratova znatno nadvisio ostale, mahom četvorospratnice i petospratnice, najverovatnije dodatno opteretio saobraćajnice i komunalnu infrastrukturu i uništio javnu površinu sa zelenilom i klupama koje građanima ovog dela Knežije predstavlja mesto susreta i druženja.
Njihova žalba na izdanu lokacijsku dozvolu temelji se na činjenici da ista nije dostavljena stanarima okolnih zgrada. Izgradnji se, takođe, protivi i Veće Mesnog odbora Knežija, koje je zatražilo uvid u dokumentaciju o planiranoj zgradi, no dosad nije dobilo odgovor. I laiku je posve jasno kako bi planirana zgrada trajno narušila koncepciju urbanističkog rešenja Knežije i uništila uređenu zelenu površinu, jednu od onih kojima se ova zagrebačka četvrt upravo ističe. Primera bezobzirne eksploatacije i betonizacije gradskog prostora u Zagrebu ima na pretek, a poslednjih decenija svedočimo sistemskom uništavanju nasleđenog urbanističkog planiranja i gustoj izgradnji novih stambenih i poslovnih zgrada oko kojih najčešće nema nikakvog zelenila.
Pročitajte još:
Građani Knežije su svesni da bi se izgradnjom ove zgrade trajno narušio kvalitet stanovanja u ovom delu grada i zato traže zaustavljanje pokrenutih procedura, poništenje lokacijske dozvole i zaustavljanje izgradnje, kao i odgovor na pitanje zašto Grad Zagreb rasprodaje svoj javni prostor u proceduri u koju nisu uključeni lokalni stanovnici. Očito je da ovakvim postupanjem i rasprodajom vrednog gradskog prostora aktuelna zagrebačka gradska uprava zastupa interese privatnih investitora, umesto interesa svojih građana o čijoj je dobrobiti dužna da brine.
Poznato je da se Zagreb ubraja među glavne gradove Evropske unije koje će najviše pogoditi globalno zagrevanje, no ova gradska vlast, za razliku od većine evropskih metropola i njihovog odgovornog vodstva, ne čini ništa kako bi svoje građane zaštitila, a kamoli prilagodila sve izraženijim klimatskim promenama. Jedna od najvažnijih mera je svakako očuvanje i povećavanje zelenih površina, a ne njihovo konstantno smanjivanje i uništavanje. Uostalom, kako upravlja gradom i koliko je spremna pomoći svojim građanima, ova je gradska vlast najbolje pokazala tokom ovogodišnjih kriznih situacija. I u slučaju ove male zelene površine u Knežiji, jasno se opredelila za besramno pogodovanje privatnom investitoru.
Izvor: S.F./Ekovjesnik
