Zagađenje životne sredine, od nečistog vazduha do kontaminirane vode, godišnje ubije više ljudi nego svi ratovi i nasilje u svetu, više od pušenja, gladi ili prirodnih katastrofa, takođe više nego sida, tuberkuloza i malarija zajedno. Svaka šesta prevremena smrt u svetu u 2015, ili oko devet miliona, može se pripisati bolestima od zagađenja, pokazaju rezultati istraživanja objavljenog u britanskom medicinskom časopisu Lanset (Lancet).
U izveštaju se navodi da su finansijski troškovi smrti zbog zagađenja, bolesti i lečenja veliki i da dostižu 4,6 hiljada milijardi dolara godišnje ili 6,2% globalne ekonomije.
„Postoje brojne studije o zagađenju ali taj problem nikada nije dobio resurse ili pažnju poput side ili klimatskih promena“, istakao je vodeći autor izveštaja Filip Landrigan, epidemiolog i šef odseka za preventivnu medicinu na Ajkan Medicinskom fakultetu Maun Sinaj (Icahn School of Medicine at Mount Sinai) u Njujorku.
To istraživanje predstavlja prvi pokušaj da se na jednom mestu prikupe podaci o bolestima i smrtima koje prouzrokuje zagađenje.
„Zagađenje je veliki problem koji ljudi ne vide jer gledaju delove a ne celinu“, kazao je Landrigan.
Stručnjaci ističu da je devet miliona prevremenih smrti koje su utvrđene samo parcijalna procena i da je umrlih nesumnjivo više i da će pravi broj biti utvrđen nakon daljih istraživanja i upotrebom novih metoda. Kako se navodi, u regionima poput podsaharske Afrike još nema sistema za praćenje zagađenja vazduha. Istovremeno zagađenje tla gotovo da i ne privlači pažnju.
Takođe postoji obilje potencijalnih toksina koji se još zanemaruju i manje od polovine od 5.000 novih hemikalija koje su rasute u prirodnu sredinu od 1950. testirano je na bezbednost ili toksičnost. Najveći broj ljudi u opasnosti od zagađenja prirodne sredine je u Aziji i Africi a gledano po zemljama, predvodi Indija.
Svaka četvrta prevremena smrt u Indiji u 2015, ili 2,5 miliona, pripisuje se zagađenju. Sledi Kina sa svakom petom prevremenom smrti ili 1,8 miliona ljudi. U još nekoliko zemalja, poput Bangladeša, Pakistana, Severne Koreje, Južnog Sudana i Haitija, gotovo svaka peta prevremena smrt izazvana je zagađenjem.
Ipak, brojne siromašnije zemlje su postavile kontrolu zagađenja za prioritet, kažu eksperti. Tako je Indija preduzela neke mere, poput pooštravanja standarda za štetnu emisiju iz vozila i fabrika i povremenog ograničavanja broja automobila na ulicama Nju Delhija. Međutim, te zemlje gotovo niša ne rade po pitanju loženja useva, paljenja smeća, prašine u građevinarstvu ili upotrebe fosilnog goriva.
U međuvremenu ni zabrana prodaje vatrometa pred festival Divali, nije sprečila stanovnike Nju Delhija da ih u noći slavlja 19. oktobra ispaljuju. Tako je u jutranjim satima 20. oktobra u vazduhu u Nju Delhiju bilo 900 delova na milion sitnih česica PM2,5 ili 90 puta više nego što je preporuka Svetske zdravstvene organizacije a 22 puta više nego što je u Indiji dozvoljeno.
Čak i konzervativna procena da od bolesti prouzrokovanih zagađenjem umre devet miliona ljudi u svetu, to je jedan i po put više od broja onih koje ubije pušenje, kao i tri puta više nego što umre od side, tuberkuloze i malarije zajedno.
Takođe je taj broj više od šest puta veći od broja poginulih u saobraćajnim nesrećama i 15 puta veći od broja stradalih u ratovima i drugom nasilju. Najčešće pate najsiromašniji, ističe se u studiji.
Ogromna većina (92%) prevremnih smrti koje se pripisuju zagađenju beleži se u zemljama s niskim ili srednjim prihodima, gde kreatori politike više brinu o razvoju ekonomije, izgradnji osnovne infrastrukture i izvlačenju ljudi iz siromaštva. Ekološka regulativa u tim zemljama je slaba a industrija koristi zastarelu tehnologiju i prljavija goriva. U bogatijim zemljama, gde ukupno zagađenje nije toliko, najsiromašnije zajednice su češće od drugih izložene zagađenju, navodi se u izveštaju.
„Ono što ljudi ne shvataju je da je zagađenje štetno za ekonomiju. Ljudi koji se razboljevaju ili umiru ne mogu da doprinesu ekonomiji. O njima treba voditi računa, što je takođe skupo“, rekao je prvi čovek organizacije Čista Zemlja Ričard Fuler (Richard Fuller), jedan od 47 stručnjaka koji su doprineli izveštaju.
„Postoji mit koji šire ministri finansija da se industrija mora pustiti da zagađuje ili se neće razvijati. To nije istina“, istakao je taj stručnjak.
Izveštaj se poziva na istražvanje Agencije za zaštitu prirodne sredine po kome su SAD bile na dobitku 30 dolara na svaki dolar potrošen na kontrolu zagađenja vazduha od 1970, kada je Kongres doneo zakon o čistom vazduhu, jedan od najambicioznijih ekoloških propisa u svetu.
Izbacivanje olova iz benzina donelo je ekonomiji SAD još šest hiljada milijardi dolara od 1980, pokazuje istraživanje američkog Centra za kontrolu bolesti i prevenciju. Problem zagađenja sve više dobija na značaju i Svetska banka je u aprilu proglasila smanjenje svih vrsta zagađenja globalnim prioritetom.
UN će pak u decembru biti domaćin prve konferencije o zagađenju.
„Veza između zagađenja i siromaštva je jasna“, istakao je vodeći stručnjak za prirodnu sredinu Svetske banke Ernesto Sančes-Trijana (Sanchez-Triana).
„Kontrola zagađenja može da nam pomogne da odgovorimo na mnoge druge probleme, od klimatskih promena do neuhranjenosti. Veze se ne mogu ignorisati“, zaključio je on.
(Agencije)
