Tema o kojoj se poslednjih dana posebno govori jeste početak primene EU mehanizma prekogranične naplate za emisije ugljen-dioksida (CBAM), koji će od 2026. godine početi da se primenjuje u punom obimu. To znači da će kompanije u Evropskoj uniji plaćati taksu na robu koju budu uvozile iz zemalja u kojima nije uspostavljen sistem naplate za emisije ugljen-dioksida.
U skladu s tim, Ministarstvo finansija Srbije nedavno je sprovelo javnu raspravu o dva nacrta zakona kojima bi trebalo da se uspostavi pomenuti sistem. Reč je o Nacrtu zakona o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte i Nacrtu zakona o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda.
Međutim, domaći stručnjaci izrazili su zabrinutost u vezi sa pristupom Srbije. Beogradska otvorena škola, Centar za unapređenje životne sredine i Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu izneli su kroz zajednički izveštaj sledeći stav:
– CBAM ni za koga ko se ozbiljno bavi energetskom i klimatskom politikom nije mogao biti iznenađenje. Sa druge strane, odgovor Republike Srbije na uvođenje CBAM-a dolazi samo dva meseca pre početka naplate u EU i predstavlja iznenađenje imajući u vidu da niko nije ni znao da se pripremaju.
Pročitajte još:
- Pripreme za CBAM: Zemlje članice daleko od ispunjenja kriterijuma za izuzeće
- Kako će primena CBAM-a uticati na privredu Bosne i Hercegovine
- CBAM – izazovi i prilike za izvoznike i tranziciju ka čistoj energiji
Organizacije upozoravaju na nekoliko ključnih izazova. Prvi je činjenica da Srbija gotovo dve trećine svog ukupnog izvoza plasira na tržište Evropske unije. Drugi se odnosi na to da domaća privreda ima znatno veći ugljenični otisak po jedinici proizvoda u odnosu na konkurenciju iz EU, što direktno umanjuje konkurentnost srpskih proizvođača. Najveća razlika, međutim, ogleda se u proizvodnji električne energije, gde su emisije u Srbiji tri do četiri puta više nego u EU.
U izveštaju se navodi da je uvođenje sistema naplate emisija gasova sa efektom staklene bašte neizbežno, imajući u vidu obaveze koje je Srbija preuzela potpisivanjem Pariskog sporazuma i proces evropskih integracija. Ipak, organizacije upozoravaju da predloženi zakoni, zbog brojnih proceduralnih i sadržinskih nedostataka, ne obezbeđuju osnovu za sprovođenje efikasne fiskalne i klimatske politike.
Kako ističu, privreda i građani nisu bili uključeni u ranu fazu izrade zakona, dok je javna rasprava trajala samo 20 dana – što jeste zakonski minimum, ali ne i dovoljno za ovako značajne propise. U dokumentima Ministarstva nema ni informacija o članovima radne grupe, iako Poslovnik Vlade predviđa njihovo objavljivanje.
Dalje, organizacije ukazuju da se u obrazloženju poziva na javnu raspravu zakoni usklađuju sa dokumentima koji zapravo ne postoje – Strategijom razvoja Republike Srbije do 2030. godine i Nacionalnim akcionim planom za klimatske promene (2019–2030), koji nikada nisu usvojeni.
Posebno se naglašava i problem nenamenskog trošenja sredstava, jer predloženi zakon ne predviđa da će sredstva od naplate poreza biti korišćena za podršku privredi u procesu dekarbonizacije, već bi se slivala u opšti budžet bez jasne namene.
Organizacije smatraju da Ministarstvo finansija treba odmah da povuče nacrte zakona, jer su zasnovani na nepostojećim strateškim dokumentima i neusklađeni sa pravnim okvirom Srbije. Takođe ocenjuju da je neodgovorno pokretati javnu raspravu bez prethodne analize ekonomskih i socijalnih posledica po privredu i građane, naročito ako se ima u vidu da bi planirana primena od 1. januara 2026. godine ostavila kompanijama svega nekoliko meseci da se prilagode novim obavezama.
Energetski portal
