Koncept energetskih zajednica postaje sve zapaženiji kada se govori o pravednoj energetskoj tranziciji, koja treba da uključi sve aktere društva. Ipak, za veliki deo građana Srbije ovakvi pojmovi i dalje su nepoznati ili ostaju u domenu apstraktnog. Da bi se izgradilo poverenje i ostvarilo prihvatanje, važno je da se ovaj koncept približi građanima tako da jasno razumeju da i oni sami mogu da budu aktivni učesnici u procesu tranzicije.
Marko Nedeljković, projektni menadžer u Platformi za energetsku tranziciju, za naš magazin govorio je o tome šta energetske zajednice zapravo predstavljaju, zašto su važne i kako mogu da zažive u Srbiji. Posebnu pažnju posvetili smo i novom Vodiču za lokalne samouprave, koji je osmišljen kao praktičan alat za gradove i opštine koji žele da podrže razvoj građanske energije.
Možete li da nam približite pojam energetske zajednice, zašto su važne i na koji način mogu da doprinesu održivoj i pravednoj energetskoj tranziciji u Srbiji?
– Kada govorimo o energetskim zajednicama, važno je da ih prvo posmatramo kao društveni, a tek onda kao tehnički fenomen. U pitanju je oblik udruživanja građana i drugih aktera na lokalu oko zajedničkog energetskog projekta koji im je blizak ne samo u prostornom smislu već i u simboličnom. Ono što energetske zajednice zaista razlikuje jeste promena uloge građana, od pasivnih potrošača koji samo plaćaju račune, ka aktivnim učesnicima koji zajedno planiraju, donose odluke i dele koristi od energetskih projekata u svojoj sredini.
Energetske zajednice u tom smislu doprinose i demokratizaciji i decentralizaciji energije. To se ogleda u tome što građanin dobija priliku da učestvuje u energetskim odlukama koje su ranije bile rezervisane za velike aktere, centralizovane i zatvorene procese, jer se deo tih kapaciteta i odgovornosti prenosi na lokalni nivo. Time se otvara prostor da korist od obnovljivih izvora energije ne ostane samo u bilansima velikih kompanija već da bude raspodeljena među građanima i da ostane na lokalu.
Osim ekonomskih i ekoloških koristi, koje su možda najočiglednije, energetske zajednice nose snažne društvene benefite. One okupljaju ljude oko zajedničkog cilja, jačaju poverenje u zajednici i podstiču kulturu saradnje. Kroz zajedničko planiranje i upravljanje projektima, građani razvijaju nova znanja i veštine, lokalne institucije uče da otvorenije komuniciraju i planiraju, a privatni i civilni sektor pronalaze nove modele partnerstva. Na taj način energetske zajednice postaju platforma za učenje, inovacije i veće učešće građana u donošenju odluka, što je ključni preduslov da energetska tranzicija u Srbiji bude društveno pravedna i dugoročno održiva.
U FOKUSU:
- ABB slavi 50 godina frekventnih regulatora – tehnologija, ljudi i vizija koji oblikuju energetsku budućnost
- Lokalne zajednice kao prva linija odbrane prirode i klime
- Noviteti u ESG pejzažu Evropske unije
Kako je nastala ideja za ovaj vodič i koja je njegova osnovna poruka? S kojim izazovima ste se susreli prilikom pripreme vodiča i zašto ste odlučili da ga koncipirate upravo ovako?
– Ideja za vodič nastala je iz potrebe da građani na lokalu imaju saveznike u energetskoj tranziciji. Prvi saveznik su komšije i drugi građani, a drugi, jednako važan, jesu jedinice lokalne samouprave, koje imaju nadležnosti i resurse da pokrenu i podrže projekte građanske energije, ali često nemaju jasnu sliku odakle da krenu i koju ulogu mogu da preuzmu. Kao Platforma za energetsku tranziciju radili smo sa građanima na konkretnim projektima i slušali njihova očekivanja i potrebe. Posebno su bila važna tri sastanka, u Vranju, Pirotu i gradskoj opštini Medijana u Nišu, gde smo suočili perspektive građana i lokalnih samouprava i razgovarali o tome kako svako od njih nosi deo odgovornosti za pravednu tranziciju na lokalu. Na osnovu tih razgovora postalo je jasno da lokalnim samoupravama nije potreban još jedan teorijski dokument, već praktičan alat.
Najveći izazov bio je da objedinimo različite potrebe gradova i opština i da evropska iskustva prevedemo na naš pravni i institucionalni okvir. Zato je vodič koncipiran kao paleta od 22 modela podrške, grupisana u sedam tematskih oblasti i četiri uloge JLS. Osnovna poruka je da ne postoji jedno univerzalno rešenje, već skup uloga i koraka koje svaka JLS može da prilagodi sopstvenim kapacitetima i ambicijama.
Vodič definiše četiri uloge JLS – kreator politika, promoter i edukator, fasilitator i koordinator, partner i finansijska podrška. Možete li objasniti koje konkretne prednosti svaka od ovih uloga donosi i u kojim situacijama ili za koje tipove lokalnih samouprava bi određene uloge mogle biti najpogodnije?
– Vodič definiše četiri uloge JLS, međutim, ključ nije u tome koja uloga „nosi” najviše prednosti, već u tome da grad ili opština znaju u kojoj ulozi u datom trenutku nastupaju i da to bude jasno i prema građanima i prema partnerima. Jedinice lokalne samouprave su nivo uprave najbliži građanima i upravo zato je važno da umeju da menjaju „kapu” u zavisnosti od faze projekta i potreba zajednice.
Veći gradovi sa razvijenom administracijom lakše mogu da kombinuju sve četiri uloge istovremeno. Manje opštine često počinju od uloge promotera i fasilitatora, a ulogu partnera i finansijske podrške uvode postepeno, u skladu sa kapacitetima. Najvažnije je da svaka JLS unutar svojih službi jasno razdvoji ove funkcije, postavi jednake uslove za sve inicijative i bude dosledna. Tada svaka uloga dolazi do izražaja i na taj način i JLS najbolje dugoročno grade svoje kapacitete i za naredne projekte.
Izbor pravnog oblika energetske zajednice navodi se kao veoma važan korak. Koji kriterijumi ili saveti mogu pomoći lokalnim samoupravama da donesu dobar izbor i možete li ukratko objasniti koje vrste pravnih oblika postoje i po čemu se razlikuju?
– Izbor pravnog oblika energetske zajednice važan je jer utiče na način upravljanja, uključivanja građana i raspodelu koristi, ali bih rekao da je još važnije da lokalne samouprave prvo jasno odluče da žele da razvijaju upravo model energetske zajednice kao takav. U Srbiji smo tek nedavno dobili mogućnost da se u zakon ugradi koncept energetskih zajednica građana, ali prateći podzakonski i administrativni okvir još uvek nije u potpunosti dovršen, što otežava primenu u praksi. Uprkos tome, ne smemo tražiti privremena rešenja koja ne nude istinski nivo demokratizacije. Treba da usmerimo energiju ka modelima koji garantuju dugoročno i stvarno učešće građana, čak i dok čekamo da se administrativni okvir do kraja uredi.
Intervju vodila: Katarina Vuinac
Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ODGOVORNO POSLOVANJE
