Svaki pojedinac može biti u stanju da doprinese efikasnom funkcionisanju i napretku jednog društva, ali društva često nisu dizajnirana tako da individuama omoguće da ostvare svoje pune potencijale. Da bismo stvorili bolje društvo, neophodni su nam ljudi sa vizijom koji prepoznaju vrednosti drugih i koji mogu da prekinu karike koje su nas sputavale.
Upravo to je misija ekološke zadruge Connect Clean Roma Group (CCRG) – da osnaži neformalne sakupljače otpada – nevidljive junake naše svakodnevice koji su još uvek na margini društva i uvede ih u zvanične tokove reciklažne industrije.
Kilino Stojkov, generalni menadžer CCRG-a, objasnio nam je da ova zadruga pomaže neformalnim sakupljačima da postanu priznati deo industrije, omogućavajući im da svoje sirovine prodaju kroz zadrugu, da steknu pravni status i ostvare održiv izvor prihoda.
„Pre svega težimo da podstaknemo analitičko razmišljanje o značaju njihove uloge u reciklažnoj industriji, zelenoj agendi i održivom razvoju. Pokušavamo im objasniti da su oni jedan od faktora bez kojeg čitava industrija ne bi mogla da funkcioniše”, kaže naš sagovornik.
Ipak, zakonodavni okvir u Srbiji još uvek otežava njihovu potpunu integraciju, čime deo posla ostaje u sivoj zoni. Zakon jasno propisuje da se trgovina sekundarnim sirovinama vrši isključivo između ovlašćenih lica, međutim, određeni finansijski propisi dozvoljavaju otkup sekundarnih sirovina od fizičkih lica uz plaćanje poreza od 10,6 odsto. Zato je CCRG i posrednik – između sakupljača, države i privatnog sektora – most koji spaja različite interese ka zajedničkom cilju.
Stojkov dodaje da koncept cirkularne ekonomije u Srbiji još uvek nije dovoljno ukorenjen. Čini se da ljudi i institucije još uvek ne shvataju da živimo u vremenu ograničenih resursa i da je reciklaža, uz racionalno korišćenje materijala, ključ opstanka. CCRG ne vidi reciklažu samo kao ekonomsku aktivnost već kao spoj ekonomije, sociologije i ekologije – kao model koji pruža korist svima. Glavne prepreke su nedostatak saradnje između privatnog i javnog sektora, spor razvoj inovacija i nedovoljno obrazovanje o ovoj temi. No, to nije razlog za odustajanje, već za još jaču borbu ka osvešćivanju i unapređenju sistema.
U FOKUSU:
- Potencijal i izazovi nuklearnog pogona za trgovačke brodove
- Tehnološki iskorak u borbi protiv šumskih požara
- Kako do više električnih vozila na putevima Srbije
Ekološka reciklaža kablova
Nelegalno spaljivanje kablova jedno je od najvećih ekoloških problema u Srbiji. CCRG je postavio jasnu misiju: eliminisati ovu praksu i povećati stopu reciklaže, prekidajući otkup spaljenog bakra.
„Da bismo rešili ovaj kompleksan problem, moramo da se obratimo najvećim kupcima u Evropi, Kini i Sjedinjenim Američkim Državama. Iako je vidljivo kako sakupljači uništavaju životnu sredinu, koren problema leži u velikoj potražnji za ovom sirovinom”, pojašnjava Stojkov.
Fabrika ove ekološke zadruge koristi najsavremenije evropske mašine za reciklažu kablova – od šrediranja i magnetne separacije do granulacije, gde se bakar odvaja od plastike. Svesni izazova, uspeli su da optimizuju procese i dodatno izdvoje dva odsto bakra iz izolacione plastike, čime maksimizuju upotrebu sirovina. Ovde inovacije ne staju – u završnoj su fazi razvoja sistema koji će omogućiti potpuno iskorišćenje kablova, što će doneti revoluciju u industriji reciklaže.
Priredila: Milena Maglovski
Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ODRŽIVA MOBILNOST
