Šta Srbija treba da preduzme kako bi smanjila zagađenje životne sredine, očuvala biodiverzitet i adekvatno odgovorila na izazove klimatskih promena? Da li će se pravni okvir ponovo usklađivati sa Zelenom agendom? Odgovore smo potražili u razgovoru sa Radovanom Nikčevićem koji se više od dve decenije bavi energetikom i održivim razvojem u zemljama Zapadnog Balkana, a odnedavno je na poziciji menadžera projekta Zelena agenda u Srbiji u okviru UNDP-a.
EP: Bili ste angažovani na pripremi Sofijske deklaracije kojom su se zemlje Zapadnog Balkana obavezale da će zajedno sa EU raditi na cilju da do 2050. godine Evropa postigne klimatsku neutralnost. Da li je napravljen pomak?
Radovan Nikčević: Posmatran kao celina, region još uvek ima prostora da punim kapacitetom menja svoj odnos prema životnoj sredini i da se krene sa ispunjavanjem obaveza koje su data prilikom potpisivanja Deklaracije o Zelenoj agendi u novembru 2020. u Sofiji. Postoje određene inicijative, projekti, ali je neophodno ubrzati procese, biti efikasniji i efektivniji. Često na regionalnom nivou, nedostaje i odlučnosti i rešenja, a dobrim delom i političke volje da se promeni paradigma našeg odnosa prema resursima, ekonomskim aktivnostima i uopšte prema životnoj sredini.
Možda razloge možemo da tražimo i u pandemiji i u ratnim sukobima koji su značajno uzdrmali i globalnu ekonomiju i poremetili prioritete, ali i u nedostatku regionalne podrške. Međutim, svakako to ne bi smelo da bude opravdanje za izostanak odlučnije reakcije i kreiranje dugoročne vizije sa jasnim ciljem. Taj cilj je pre svega klimatska neutralnost ali i promena načina na koji obavljamo ekonomske aktivnosti, putujemo, odlazimo na posao i zadovoljavamo svakodnevne potrebe.
Sofijska deklaracija je kompleksan i zahtevan dokument, a ispunjavanje obaveza koje su njome predviđene zahtevaće izuzetno velika ulaganja i finansijska naprezanja. Zapravo najbolje je reći da će svaki uloženi dinar u razvoj u budućnosti zapravo biti dinar za zelenu tranziciju i da će prilikom svih ulaganja u budućnost, biti neophodno da se uzme u obzir i obezbedi princip održivosti investicije. Sve u svemu, ni ekološka slika, a ni perspektive po tom pitanju nisu se značajno promenile tokom prethodne dve godine.
U fokusu:
EP: Prošle godine donet je Akcioni plan koji obuhvata mere i obaveze za sve države regiona za usklađivanje sa evropskim Zelenim planom. Koliko su države regiona dosledne u ispunjavanju ovih obaveza?
Radovan Nikčević: Sama priprema akcionog plana bila je dugotrajan i zahtevan proces koji je uključivao pre svega Vlade iz regiona, ali i različite međunarodne organizacije aktivne u oblastima koje su obuhvaćene Zelenom agendom*, do određene mere i civilno društvo i naravno, sve to uz veliku podršku i neposrednu saradnju sa Evropskom komisijom. Region nije sam u celom tom sistemu, već postoji mreža organizacija koje pružaju podršku celom procesu sveobuhvatne transformacije društva. Naravno, taj proces i dinamika u velikoj meri zavise od spremnosti država da sprovedu reforme kroz razvoj strateškog i pravnog okvira, ali i kroz konkretne mere. Upravo tu postoji značajan prostor za ubrzanje tranzicije i odlučnije delovanje u smislu ispunjavanja obaveza predviđenih Akcionim planom. Međutim, pokazalo se da se kroz regionalni pristup i saradnju mogu razmenjivati iskustva ali ne i rešavati konkretni problemi. Stoga je potrebno okrenuti se sebi i videti šta svako od nas može da uradi.
EP: Nedavno ste izjavili da države regiona moraju usklađivati ekološke i pravne okvire sa Zelenim planom. Šta nam možete reći o naporima Srbije na ovom polju i da li je energetska kriza uticala na usklađivanje sa Zelenim planom?
Radovan Nikčević: Usklađivanje strateških i pravnih okvira nije samo obaveza prema Zelenoj agendi već i deo procesa pridruživanja. Evropski Zeleni plan je to potvrdio i doneo još jedan set kako strateških ciljeva tako i propisa koje je potrebno transponovati u nacionalni pravni okvir. Srbija je u prethodnim godinama usvojila veliki broj zakona u oblasti zaštite životne sredine i oko 200 podzakonskih akata. Međutim, sa novim, uvećanim klimatskim ambicijama (Fit for 55), kao i setom propisa u drugim sektorima kao što su energetika, saobraćaj i poljoprivreda, biće neophodno ažurirati i dodatno uskladiti pravni okvir.
To je kontinuiran proces. Strategija zaštite životne sredine – Zelena agenda, čiji se završetak očekuje u septembru 2023. godine, trebalo bi da da jasne smernice za dalji razvoj kako strateškog, tako i pravnog okvira. Pored aktivnosti na kreiranju odgovarajućeg ambijenta za zelenu tranziciju, ohrabruje činjenica da i u sektoru privrede, na nivou lokalnih samouprava, pa i kod pojedinaca, postoji interesovanje za primenu konkretnih mera i inovativnih rešenja koje doprinose dekarbonizaciji, stimulišu cirkularne modele poslovanja ili imaju druge pozitivne efekte na životnu sredinu. Na kraju, što se krize tiče i njenog uticaja na ubrzanje procesa usklađivanja sa Zelenim planom, efekti još uvek nisu vidljivi. Pred nama je neizvestan period i on će na najbolji način pokazati gde smo i da li ima obnovljive alternative gasu na kome počiva veliki deo evropske industrije, ili će se, kao što se to već dešava u Evropi, morati posezati za davno zaboravljenim rezervama uglja, što naravno sa ekološkog aspekta može imati nesagledive posledice.
EP: Nacionalne konsultacije okupile su brojne predstavnike institucija, civilnog društva, privatnog sektora i akademske zajednice. Kako je tekla njihova saradnja na rešavanju ekoloških problema?
Radovan Nikčević: Kao što su i pokazale nacionalne konsultacije, u ovoj oblasti ima mesta za poboljšanja. Spremnost i želja su prisutne, ali ima prostora da se saradnja kako između sektora tako i između različitih subjekata unapredi, da se sve uveže u jedan funkcionalan sistem, da se iskoristi veliko znanje i ideje kanališu na pravi način. Nadam se da će se to ostvariti u procesu pripreme Strategije zaštite životne sredi ne – Zelena agenda na kojoj će raditi tim UNDP-a, čiji sam odnedavno član, zajedno sa Ministarstvom zaštite životne sredine u narednih godinu dana.
Intervju vodila: Milica Marković
Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala UPRAVLJANJE OTPADOM.